„Ovo je trenutak transformacije, most između dva sveta“: Figura stara 12.000 godina otkriva nešto neverovatno

Glinena figurica stara 12.000 godina, iskopana u severnom Izraelu, prikazuje ženu i gusku i najranija je poznata figurica koja prikazuje interakciju čoveka i životinje. Pronađena na lokalitetu Nahal Ein Gev II, ova figura nastala je pre neolita i označava prekretnicu u umetničkom i duhovnom izrazu. Kombinujući naturalizam, manipulaciju svetlošću i simboličku maštu, ona otkriva kako su rane zajednice koristile umetnost da istraže odnos između ljudi i sveta prirode, piše Phys.org.

U praistorijskom selu s pogledom na Galilejsko jezero, arheolozi predvođeni dr Loranom Davenom otkrili su glinenu figuricu kakva do sada nije pronađena.

Preporučujemo

Ovaj artefakt star 12.000 godina prikazuje ženu i gusku u naizgled mitološkoj ili ritualnoj sceni i nudi redak uvid u simbolički i duhovni svet ranih sedelačkih naroda u jugozapadnoj Aziji. U studiji objavljenoj u PNAS figura se opisuje kao najranija figurica koja predstavlja interakciju čoveka i životinje, kao i prvi naturalistički prikaz žene u regionu.

Figurica, visoka samo 3,7 centimetara, napravljena je od lokalne gline i zagrevana na oko 400 stepeni, što ukazuje na namernu kontrolu rane pirotehnologije. Mikroskopske i hemijske analize otkrile su ostatke crvenog pigmenta (okera) i na ženi i na guski, zajedno sa očuvanim otiskom prsta koji je verovatno ostavila mlada ili odrasla žena umetnica. Skulptor je koristio svetlost i senku da stvori dubinu i perspektivu, nagoveštavajući umetničke inovacije koje će u potpunosti procvetati tek u neolitu.

Projekat vodi prof. Leore Grosman sa Instituta za arheologiju Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, uz prof. Natali Manro.

Prikazujući ženu koja čuči ispod guske koja joj stoji na leđima, scena sugeriše više od običnog čina iz svakodnevnog života. Guska, uobičajena u ishrani Natufijena, ali i prožeta simboličkom vrednošću, deluje živo, a ne kao lovina. Istraživači tumače kompoziciju kao zamišljen ili mitološki susret u skladu sa animističkim verovanjima, pogledom na svet koji je ljude i životinje video kao duhovno povezane.

Natufijenska kultura, koja obuhvata period od pre otprilike 15.000 do pre 11.500 godina, označava prelaz čovečanstva od nomadskih sakupljača ka sedelačkim zajednicama. Otkriće pokazuje da su, mnogo pre poljoprivrede, ovi rani stanovnici sela već eksperimentisali sa narativnom umetnošću, simboličkim izražavanjem i tehnikama modelovanja gline.

Ostaci faune sa lokaliteta potkrepljuju vezu između gusaka i ritualnog života. Perje ptica korišćeno je za ukrašavanje, a određene kosti su oblikovane u nakit. Umetnički fokus na gusku i ženu, tvrde istraživači, ukazuje na ranu mitsku maštu, simbolički rečnik koji je kasnije procvetao u neolitskim kultovima i figurativnim tradicijama širom jugozapadne Azije.

- Ovo otkriće je izvanredno na više nivoa. Ne samo da je ovo najranija figurica na svetu koja prikazuje interakciju čoveka i životinje, već je i najraniji naturalistički prikaz žene pronađen u jugozapadnoj Aziji – rekao je dr Loran Daven, vodeći autor rada.

- Figurica beleži trenutak transformacije. Ona premošćuje svet mobilnih lovaca-sakupljača i svet prvih sedelačkih zajednica, pokazujući kako su mašta i simboličko razmišljanje počeli da oblikuju ljudsku kulturu – rekla je prof. Leore Grosman sa Instituta za arheologiju Jevrejskog univerziteta u Jerusalimu, koautorka rada.

Osim zanatskog umeća, ovaj komad otelotvoruje najranije začetke mita, pripovedanja i duhovne veze, izražene u glini rukama koje su živele milenijumima pre uspona civilizacije.

(Telegraf Nauka/Phys.org)