„Prozor u svet praistorije i rituale neolita“: Pronađena figura žene iz starčevačke kulture stara 7.500 godina

Glinena figurica žene iz starčevačke kulture pronađena je u Rumuniji. Ova figura stara je više od 7.500 godina.

- Tokom uobičajenog dana iskopavanja, na terenu na obodu grada Sveti Đorđe (Sfântu Gheorghe), tim arheologa iz Nacionalnog muzeja istočnih Karpata (MNCR) otkrio je nešto posebno: malu glinenu figuru, pažljivo oblikovanu pre više hiljada godina. Reč je o ženskom prikazu – sa široko otvorenim rukama, kao u molitvi – navodi se u saopštenju ovog rumunskog muzeja i dodaje:

Preporučujemo

- Otkriće je napravljeno tokom zaštitnih istraživanja u zoni Arkuš – Tržni plato, gde je bilo predviđeno proširenje električnih priključaka za potrebe Sepsi Arene. Iskopavanja su otkrila tragove neolitskog naselja datiranog između 5800. i 5500. godine pre nove ere, koje pripada starčevačkoj kulturi – jednoj od najstarijih zemljoradničkih kultura u jugoistočnoj Evropi. U kući staroj više od sedam milenijuma, među fragmentima posuda, tragovima pečene zemlje i ćumura, arheolozi su pronašli ovu malu statuu.

Kako se objašnjava, figurica visoka svega 6 centimetara, „oblikovana je od gline pomešane sa plevom i peskom, a zatim pečena na visokoj temperaturi“.

- Svetle je boje cigle, dok se na prednjoj strani primećuju tamnosmeđe nijanse, što je znak da ju je vatra na tom mestu više zahvatila. Lice joj nije detaljno prikazano, ali ključni detalji su urezane oči u obliku slova „V“, mali ovalni nos i fine linije koje predstavljaju dugu kosu, verovatno skupljenu u punđu – što je jedan od najstarijih poznatih prikaza ženske frizure u podunavskom regionu. Ruke, oblikovane sa strane, deluju podignuto, a spreda se uočavaju dva mala ispupčenja koja predstavljaju grudi – što je jasan znak da je reč o ženskom liku. Ovaj položaj sa raširenim rukama bio je specifičan za neolitske prikaze, simbolizujući molitvu, prizivanje ili opštenje sa božanstvom – objašnjava se u saopštenju i dodaje:

- Ovakve figurine su retke u starčevačkoj kulturi, što otkriće iz Arkuša čini utoliko vrednijim. Većina poznatih idola iz istog perioda potiče iz Banata ili oblasti Kriša, a mnogi od njih imaju naglašene oblike, tipa Venera – statue sa izraženim kukovima, simbolima plodnosti. Međutim, ona iz Arkuša je drugačija: nedostaju joj prenaglašene crte, već je pre reč o tankoj, jednostavnoj, ali veoma ekspresivnoj silueti. Ova mala glinena figura, stara više od 7.500 godina, otvara nam prozor u tadašnji svet – svet u kojem su ljudi počinjali da grade sela, obrađuju zemlju i traže duhovni smisao u gestovima i simbolima. Možda je bila dar, možda amajlija, a možda predmet korišćen u ritualima vezanim za plodnost ili zaštitu doma. Sigurno je da se kroz nju danas susrećemo sa mislima, verovanjima i osećajnošću ljudi iz davnina koji su, baš kao i mi, osećali potrebu da se povežu sa nečim višim od sebe.

Starčevačka kultura je neolitska kultura koja je između 6200. i 5400. pre nove ere obuhvatala veći deo Balkanskog poluostrva. Ime je dobila po lokalitetu Starčevo u Srbiji, a u Rumuniji se koriste nazivi Starčevo-Kriš, a u Mađarskoj Starčevo-Kereš.

(Telegraf Nauka/MNCR)