Drevni tuneli otkrili tajne Mameluka: Skriveni dokazi o genijalnosti inženjera i industriji šećera

Ispod zelenih bazena Gan Hašloše nalazi se mreža srednjovekovnih tunela koji su nekad bili ključ moćne industrije šećera Mamelučkog sultanata. Uklesani u mekim stenama duž Nahal Amala, ovi drevni tuneli otkrivaju kako su srednjovekovni inženjeri transformisali braktičnu ili bočatu vodu u izvor mehaničke energije, adaptirajući svoje metode suvim predelima, piše Phys.org.

Radiometrijsko datiranje i arheološki izvori pokazuju da su ovi kanali snabdevali vodom šećerane, povezujući lokalnu domišljatost sa širim ekonomskim tokovima Sredozemlja poznog srednjeg veka. Otkriće redefiniše industrijski pejzaž doline Bet Šean, ističući neočekivanu fuziju geologije, hidrologije i trgovine na Bliskom istoku.

Preporučujemo

Duboko ispod osunčanih bazena Nacionalnog parka Gan Hašloše arheolozi su otkrili zaboravljenu infrastrukturu koja bi mogla da promeni sve što znamo o srednjovekovnoj industriji u Svetoj zemlji.

Multidisciplinarni tim, koji je predvodio Amos Frumkin, profesor Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, identifikovao je mrežu vodenih tunela u Hahal Amalu. Ove strukture su bile pokretač šećerne industrije tokom perioda Mameluka, od 13. do 15. veka. Nalazi su objavljeni u žurnalu Water History.

Uklesani tuneli, dugo skriveni ispod modernih struktura, primećeni su kada su infrastrukturni radovi otkrili pet paralelnih otvora.

- Njihova inženjerska preciznost sugerisala je hidrauličku namenu. Ali za razliku od otvorenih akvadukta tipičnih za to doba, ovi kanali su bili podzemni, što je adaptacija geologiji doline i bočatoj prirodi lokalne vode – rekao je Frumkin.

Koristeći datiranje stalaktitta pomoću uranijum-torijuma, tim je utvrdio da su verovatno izgrađeni u kasnom mamelučkom periodu, u 14. ili 15. veku. Ovo se poklapa sa vrhuncem unosne trgovine šećerom u regionu, kada je plodna dolina Bet Šean bila poznata kao centar za uzgoj trske i izvoz širom istočnog Sredozemlja.

Istorijski izvori opisuju mamelučko majstorstvo upravljanja vodom – od akvadukta i kupatila do ogromnih irigacionih mreža. Ipak, ova studija otkriva kako su takođe inovirali sa vodenom energijom za industriju. Proizvodnja šećerne trske zahtevala je stalno navodnjavanje i mehaničko drobljenje, procese koji su se tradicionalno napajali kanalima.

Tuneli Nahal Amala verovatno su služili za pokretanje horizontalnih vodenih točkova koji su okretali mlinsko kamenje za drobljenje trske, pretvarajući bočatu vodu doline u izvor mehaničke snage, a ne za navodnjavanje.

Frumkin i njegov tim otkrili su da se nagib tunela, tragovi toka i lokacija podudaraju sa potrebama šećerana, a ne mlinova za brašno. Mamelučka uljana lampa pronađena u mlinu nizvodno dodatno hronološki potvrđuje lokaciju. Tokom vekova, ove šećerane su pretvorene u mlinove za brašno tokom perioda Osmanskog carstva.

- Razumevanje ovih skrivenih tunela pomaže nam da vidimo mamelučki svet ne samo kao vojno carstvo, već kao carstvo duboko uloženo u iskorišćavanje prirodnih sila za ekonomsku otpornost – dodao je Frumkin.

Mamelučki sultanat je srednjovekovna država iz vremena krstaških ratova, koja je obuhvatala prostore Egipta, Levanta i Hidžaza. Osnovao ga je sultan Iz el Din Ejbak 1250. i trajao je do 1517. godine, kada je pao pod osmansku vlast.

(Telegraf Nauka/Phys.org)