Kako je palmeta od simbola elitnog statusa postala kraljevski amblem Judeje u gvozdenom dobu

Autor studije, Reli Avisar, istražuje simbol palmete i kako se njegovo značenje menjalo sa lokalnom političkom i društvenom situacijom. Pokazuje da je palmeta, obično prikazana kao drvo (urmina palma) sa centralnom stabljikom i raširenim listovima, prvobitno bila simbol elite.

„Palmeta je bila popularan dekorativni motiv širom Levanta tokom bronzanog i gvozdenog doba, obično na elitnim objektima. U Judeji postoji samo nakoliko primera iz kasnog devetog ili ranog osmog veka pre nove ere, kao što su dva pečata i bronzani teg. To su bili lični predmeti, tako da je u toj fazi palmeta uglavnom bila deo vizuelnog jezika lokalne elite. Verovatno je imala značenja poput prosperiteta, zaštite ili božanskog blagoslova“, objašnjava Avisar.

Preporučujemo

Međutim, u drugoj polovini osmog veka pre nove ere, asirski kralj Tiglat Palasar II predvodio je više pohoda u Levantu. To je dovelo do pada Severnog Kraljevstva i potčinjavanja Judeje.

Politička situacija u Judeji se promenila, uključujući uspostavljanje složenog birokratskog sistema i tranziciju ka specijazovanijoj privredi. Osim toga, desile su se razne promene u materijalnoj kulturi Judeje, verovatno povezane sa novom asirskom vlašću.

Lokalni vladari su se odjednom suočili sa novim načinima izražavanja moći. Na primer, asirski kralj je koristio rozetu kao sopstveni amblem. Judejski kralj Manasija, u sedmom veku pre nove ere, pozajmio je tu ideju. Izabrao je palmetu, simbol već poznat lokalnoj eliti, i koristio je u kraljevskom kontekstu. Na taj način se istovremeno obraćao dvema grupama: sopstvenom narodu, pokazujući kontinuitet sa tradicijom, i Asircima, pokazujući da razume i deli njihov imperijalni jezik moći.

Tako je palmeta od simbola elite postala specifično vezana za kraljevski autoritet. Simbol je počeo da se pojavljuje na arhitektonskim elementima na vrhu stubova i na luksuznoj rezbarenoj slonovači. Na primer, jedan od oblika je uključivao centralnu palmetu okruženu sa 12 rozeta, koje su bile povezane sa asirskom kraljevskom vlašću.

Osim toga, motivi su vrlo slični i verovatno inspirisani izrezbarenim kamenim pragovima i pločnicima u asirskim palatama iz osmog i sedmog veka pre nove ere.

Nakon što je kralj Josija sproveo razne reforme, izgleda da je palmeta izgubila svoj kraljevski simbolizam i možda je čak namerno odbačena. Najdirektniji dokaz predstavljaju vrhovi kamenih stubova koji su pronađeni namerno zakopani u oblasti Armon Hanaciv.

„Treba imati na umu da su veliki kameni blokovi bili vredni resursi, često ponovo korišćeni u izgradnji. Činjenica da su ovi vrhovi stubova očuvani i da nisu ponovo korišćeni čini njihov tretman neobičnim“, kaže Avisar.

Za razliku od ranijih studija, koje se obično fokusiraju na regionalne varijacije palmete i njihova simbolična značenja, ovo istraživanje daje dodatne uvide u društvene i političke implikacije palmete i transformaciju tokom vremena.

(Telegraf Nauka/Phys.org)