Vreme čitanja: oko 2 min.
Pećinu smatrali vezom sa podzemnim svetom? U doba Rimskog carstva prizivali su mrtve u jami kraj Jerusalima
Vreme čitanja: oko 2 min.
Ljudske lobanje, antičke uljane lampe i delovi oružja skriveni u pećini blizu Jerusalima pokazuju da je ovo mesto korišćeno za pokušaj nekromantije
Ljudske lobanje, antičke uljane lampe i delovi oružja skriveni u pećini blizu Jerusalima pokazuju da je ovo mesto u doba Rimskog carstva korišćeno za pokušaj razgovora sa mrtvima, što je praksa poznata i po imenu nekromantija, pokazala je nova studija naučnika iz Izraela, javlja LiveScience.
Proučavajući pronađene artefakte istraživači su doneli zaključak da su morbidni rituali izvođeni u pećini Teomim, oko 30 kilometara od Jerusalima, između drugog i četvrtog veka.
Preporučujemo
Misterija Kušanskog carstva rešena zahvaljujući „kralju kraljeva“: Lingvisti uspeli da dešifruju drevno pismo
Svetska meteorološka organizacija upozorila: Toplotni talasi postaju normalni, a biće još češći i gori
Kako navodi Boaz Zisu, arheolog Univerziteta Bar-Ilan u Izraelu, u to vreme većina jevrejskog stanovništva proterana je iz tog regiona zbog ustanka između 132. i 136. godine, a naseljeni su ljudi iz drugih, bližih delova carstva poput Sirije, Anadolije i Egipta.
- Nova paganska populacija stigla je u ono što se pre ustanka zvalo Judeja, a nakon njega Sirija-Palestina. Sa sobom su doneli nove ideje, nove običaje, a, kako se čini, i ideju nekromantije – rekao je Zisu.
On i arheolog Itan Klejn objavili su studiju o ovom otkriću u žurnalu Harvard Theological Review. Tu otkrivaju predmete otkrivene u pećini – više od 120 uljanih lampi, sekiru, vrhove koplja i tri lobanje.
Pećine Teomim ljudi posećuju još od praistorije, a u vreme Bar Kohbinog ustanka jevrejski pobunjenici krili su se u njoj od Rimljana. Tokom iskopavanja, istraživači su iz tog vremena otkrili tri grupe zlatnika i srebrnjaka.
- Stil lampi i nekih skrivenih novčića ukazuju na to da je pećina postala mesto nekromantije kada su stigli doseljenici i sa sobom doneli nove tradicije i rituale – rekao je Zisu.
Nekromantija se smatrala zlom i često je bila zabranjena u Rimskom carstvu. Uprkos tome, mnogi antički gradovi bili su sličnih „proročistva“ gde su ljudi verovali da mogu da razgovaraju sa ljudima. Ova pećina je jedno od takvih mesta.
- Sve je nađeno u skoro savršenom stanju. Malo je udaljeno od glavnog puta i duboko je u pećini, ali ne previše. Tu postoji i duboka jama koju su verovatno smatrali vezom sa podzemnim svetom – rekao je Zisu.
Kako je objasnio, predmeti su bili postavljeni u skladu sa htonskim verovanjima, tj. verovanjima u zagrobni život.
- Lobanje ukazuju na to da je cilj bio razgovor sa mrtvima koji bi mogli da predvide budućnost – rekao je arheolog.
Nekromantija je bila praksa kod mnogih naroda u antičko doba – od Starog Egipta do Persije i Vavilona. Najstarijim literarnim opisom prizivanja mrtvih smatra se deo iz Odiseje, kada Odisej odlazi u Had. Opisan je i na nekoliko mesta u Bibliji, kada se govori o kralju Saulu, ali i kod Strabona, koji tu praksu pripisuje Pesijancima.
(Telegraf Nauka/LiveScience)
Povezane vesti
Antički natpis iz ruševina u Turskoj otkriva koliko je rvanje bilo važno
Lovac na blago u planinama otkrio 3.000 antičkih novčića: Stručnjaci ne znaju kako su tu završili
Misterija Gaja Marija Hermogena: Neverovatna rimska statua pronađena u Bugarskoj
27 retkih rimskih srebrnjaka pronađeno na ostrvu Pantelerija
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
