Zakopano blago u Turskoj: Zlatnici osvetljavaju ratnu strategiju antičkog sveta

U antičkom svetu ratovi su se vodili ne samo mačem i štitom, već i zlatom. Nedavno arheološko otkriće u Turskoj potvrdilo je ono što antički izvori odavno nagoveštavaju: bez novca nije bilo vojske, a plaćenici su predstavljali ključnu snagu u mnogim bitkama. U grčkom gradu Notionu, nekadašnjem strateškom mestu na obali Male Azije, pronađena je ostava zlatnih darika iz 5. veka pre nove ere.

Ova dragocena otkrića ne samo da dopunjuju priču o sukobima Persijanaca i Atinjana, već i otkrivaju koliko je finansijska strana ratovanja bila presudna u tadašnjoj politici i vojnoj moći, navodi Popular Mechanics.

Preporučujemo

Zlatnici su otkriveni u maloj posudi ispod temelja helenističke kuće, što ukazuje na to da ih je njihov vlasnik zakopao sa jasnom namerom da ih kasnije iskoristi. Međutim, prema rečima Kristofera Ratea, profesora antičke mediteranske umetnosti i arheologije sa Univerziteta u Mičigenu i rukovodioca Notionskog arheološkog istraživanja, samo velika nesreća mogla je sprečiti da se novac ponovo podigne na svetlost dana.

Njegove reči osvetljavaju surovu realnost ratnih vremena:

- Niko nikada ne zakopava ostavu zlatnika a da ne planira da je povrati. Samo najteža nesreća objašnjava zašto je blago ostalo netaknuto.

Darici, zlatni novčići koji su nosili lik klečećeg strelca, bili su simbol persijske moći i standardno sredstvo plaćanja vojske. Njihova vrednost bila je tolika da je, prema grčkom istoričaru Ksenofontu, jedan darik mogao da obezbedi platu vojniku za ceo mesec. To znači da je ostava pronađena u Notionu predstavljala ogromnu sumu, verovatno namenjenu plaćenicima koje su angažovali Persijanci ili Atinjani tokom sukoba za prevlast nad ovim strateškim gradom.

Istorija Notiona bila je burna i obeležena stalnim promenama vlasti. Sredinom šestog veka p.n.e. grad je potpao pod Persijance, da bi u ranom petom veku prešao u ruke Grka. Međutim, njihova dominacija nije trajala dugo - 4. vek je doneo povratak Persijanaca, sve dok Aleksandar Veliki nije konačno oslobodio grad 334. godine pre nove ere. Upravo ova stalna smena vlasti učinila je Notion žarištem ratnih pohoda i mestom gde su plaćenici bili neophodna snaga.

Iako je teorija o plaćenicima utemeljena na posrednim dokazima, vremenski okvir i lokacija otkrića snažno je podržavaju. U slučaju poraza, novac namenjen vojsci mogao je ostati zauvek izgubljen u zemlji. Alternativno, pošto je Notion bio važna vojna luka, ostava je možda bila predviđena za finansiranje infrastrukturnih radova u luci. U oba scenarija, sudbina vlasnika zlatnika bila je tragična, jer do svog blaga nikada nije uspeo da se vrati.

Darici su bili u opticaju od 6. veka p.n.e. pa sve do osvajanja Aleksandra Velikog, oko 330. godine p.n.e. Njihov dizajn ostao je gotovo nepromenjen, sa tek manjim estetskim razlikama. Upravo zbog toga novootkrivena ostava ima veliki značaj: pruža čvrsto uporište za datovanje i može poslužiti kao ključ u preciznijem određivanju hronologije ahemenidskog zlatnog novca.

Endru Medouz, bivši kustos Britanskog muzeja i Američkog numizmatičkog društva, a sada profesor na Oksfordu, istakao je važnost ovog nalaza:

- Ako se precizno potvrdi, on će nam omogućiti da finije uskladimo hronologiju ahemenidskog zlatnog novca. Ovo je spektakularan nalaz od najvećeg značaja.

Zahvaljujući ovom otkriću, danas znamo da su ratovi u antičkom svetu zavisili od mnogo više od oružja i hrabrosti. Potrebna je bila i finansijska snaga da bi vojske opstale i pobedile. Zakopano posuda sa zlatnicima iz Notiona podseća nas da je uloga novca u ratovima univerzalna i da je, kao i danas, novac često bio tajni saveznik onih koji su želeli vlast i prevlast.

(Telegraf Nauka / Popular Mechanics)