Eksperiment Ralahajn i tajna neobične utopije: Zašto je propala prva socijalistička komuna u Irskoj?

Eksperiment Ralahajn nepoznat je većini ljudi na svetu. O njemu se retko i piše i govori iako je, u svoje vreme, smatran uspešnim zbog smirivanja tenzija, uvođenja nove tehnologije, podele rada i zarade...

Ta radnička komuna, koja je postojala u Irskoj od 1831. do 1833. godine, bila je pokušaj uvođenja utopijskog socijalizma u stvarni svet, ali je propala i to ne zbog urušavanja iznutra, već zbog kocke vlasnika imanja.

Preporučujemo

Uprkos zabrani alkohola i duvana, eksperiment Ralahajn bio je uspešan sve dok zemljoposednik nije prokockao imanje na svom putu do Dablina, napisao je za sajt Univerziteta u Majnutu dr Nial Okulegan, sa Odeljenja za engleski tog univerziteta.

Ubisto, sukobi i očajničke mere

- Zemljoposednik iz Klera Džon Skot Vandeler 1830. bio je prinuđen na očajničke mere. Njegovo imanje i okolina postali su poprište sukoba seljaka nakon ubistva njegovog stjuarda Danijela Hejstingsa. Osam godina ranije Vandeler je slušao velškog socijalistu Roberta Ovena koji je promovisao novu viziju radničkih komuna i tvrdio da one mogu da poboljšaju živote radničke klase i spreče želju za pobunom među njima. Vandeler je odlučio da nema drugu opciju osim da deluje, tako je rođena prva irska socijalistička komuna – napisao je on.

Zemljoposednik je pozvao engleskog socijalistu Edvarda Tomasa Krejga da primeni Ovenove ideje u Ralahajnu.

- Iako Krejg opisuje početnu sumnjičavost meštana prema njegovim motivima, on i Vandeler su ubrzo pronašli 52 seljaka voljna da učestvuju u eksperimentu. Krejg je sastavio zakone društva, koji su, pored ključnog principa zajedničkog rada, uključivali i zabranu alkohola i duvana. Inventar i imovina farme trebalo je da ostanu u Vandelerovom vlasništvu sve dok društvo ne bude moglo da ih otkupi, nakon čega bi postali zajedničko vlasništvo – naveo je Okulegan.

Komuna imala komitet od 9 članova

Umesto upravnika, dodaje se, društvom je upravljao komitet od 9 članova biranih na svakih šest meseci. Postojala je i „knjiga predloga“ kako bi se svaki član podstakao da daje preporuke.

- Seljaci su morali da nastave da plaćaju godišnju rentu od 900 funti Vandeleru, što nije bilo malo. Uprkos tome, komuna je, izgleda, postigla trenutni uspeh. Žetve su bile izuzetno dobre, dok je želja seljaštva za pobunom nestala. Čak su prihvatili modernu tehnologiju, postavši prvi korisnici mašine za žetvu u Irskoj. Pre toga, ljudi iz Ralahajna bili su sumnjičavi prema takvoj tehnologiji, dok Vinsent Gejgan primećuje da su sličnu mašinu nedavno uništili seljaci u drugom delu Irske. Vandeler je brzo uverio radnike da takva tehnologija, koja bi inače smanjila plate ili dovela do gubitka poslova, ne donosi takve pretnje kada se koristi u komuni kao što je njihova – napisao je Okulegan i dodao:

- Uprkos zabrani alkohola i duvana, ostalo je prostora za razonodu, kao što je festival održan u čast žetve. Krejg je pokušao da upozna radnike sa engleskim plesom, ali je umesto toga „irski zadržao svoju nadmoć“. Međutim, „lakši zadatak bio je obučiti decu lavirintima kadrila“, za šta Krejg tvrdi da je imalo pozitivan uticaj u „redu, metodi, disciplini i učtivosti“. Iako naizgled bezazlena, ova anegdota pokazuje da je Ralahajn ostao kolonijalni projekat uprkos svojim plemenitim idealima. Ostaje prikrivena sumnja da je sekundarna svrha komune bila pronalaženje blažeg načina da se Irci „civilizuju“ i umire.

Hirovi zemljoposednika uništili eksperiment

- Nikakva količina žetve ili modernizacije nije mogla spasti Ralahajn od hirova zemljoposedništva. Jedne noći 1832. Vandeler je prokockao imanje u Dablinu. Pobegao je iz zemlje, dok aranžmani koje su napravili Krejg i radnici Ralahajna nisu imali pravnu snagu, te su bili iseljeni. Članovi su, međutim, ostavili deklaraciju u kojoj su naveli da su dve godine iskusili „zadovoljstvo, mir i sreću“. S obzirom na to da Krejg naglašava nepismenost radnika, verovatno je nemoguće ikada zaista saznati da li su to bile reči samih radnika, ili predvideti kako bi komuna prošla tokom katastrofalnih godina koje su usledile – napisao je Okulegan.

Kada je Irska konačno izvojevala svoju slobodu, dodaje on, Džejms Konoli je tvrdio da bi ona trebalo da se zasniva na „društvenim aranžmanima Ralahajna“.

Ralahajn će nastaviti da živi kao model onoga što bi moglo biti moguće u budućoj, socijalističkoj Irskoj.

Irska utopija i eksperiment Ralahajn

- Krejgov izveštaj prvi put je objavljen 1882. godine, izazivajući obnovljeno interesovanje za komunu. Godine 1909, socijalistički orijentisani list The Peasant objavio je članak o Ralahajnu, dok je The Irish Nation sledeće godine imao seriju članaka pisca preporoda Stendiša Ogrejdija u kojima je izneo svoj predlog za osnivanje „prve moderne irske komune“. Ali nesumnjivo najveća promocija Ralahajna došla je kada mu je Džejms Konoli posvetio poglavlje u svojoj knjizi „Rad u irskoj istoriji“ iz 1910. godine. Nazivajući ga „irskom utopijom“, Konoli je tvrdio da bi Irska, kada konačno osigura svoju slobodu, trebalo da se zasniva na „društvenim aranžmanima Ralahajna“ – napisao je Okulegan.

Priča o Ralahajnu potvrdila je Konolijevo verovanje u ono što je nazivao „keltskim komunizmom“, gde je predkolonijalna Irska bila organizovana na „gelskom principu zajedničkog vlasništva“. Kako dodaje, nasleđe Ralahajna se proširilo čak i van Irske.

- Austrijski cionistički pisac Teodor Hercl pominje komunu u svom romanu Altnojland, u kojem junak proglašava kibuce koji se grade u Palestini „hiljadama Ralahajna“. To što se Ralahajn našao pomenut u cionističkom tekstu možda odražava komplikovano preplitanje utopijskog socijalizma i kolonijalizma koje je predstavljao. Čovek ne može a da se ne zapita šta bi obični muškarci i žene Ralahajna mislili o takvom nasleđu dok su 1833. proterivani sa imanja – zaključio je dr Okulegan.

(Telegraf Nauka/Maynooth University)