Dvojica arheologa i filozof okrenuli naglavačke tumačenje razvoja drevnih kultura

Dvojica arheologa i filozof sa Univerziteta u Kilu okrenuli su naglavačke tumačenje razvoja drevnih, praistorijskih kultura i to na primoru tripoljske kulture i mega naselja u njoj. Dok je uobičajeno viđenje da su klimatske promene i rast populacije okidači za inovacije u politici i tehnologiji, oni veruju da je moguće da u stvari veće mogućnosti za pojedince dovode do rasta populacije i inovacija.

Ostaci keramičkih posuda, tragovi temelja kuće, nekoliko kostiju… Arheološka iskopavanja uglavnom dovode do otkrivanja ostataka materijalne kulture. Mnogo alatki potrebno je da se izvuku zaključci o socijalnim uslovima u proučavanim naseljima ili mislima i osećanjima ljudi iz daleke prošlosti. Jedan od tih alata su i filozofski koncepti. Međutim, do sada su oni korišćeni u osnovnim arheološkim debatama, ali ne i u analizama konkretnih nalazišta i otkrića, saopštio je Univerzitet u Kilu.

Preporučujemo

U žurnalu Open Archaeology, dvojica arheologa i filozof sa Univerziteta u Kilu predstavili su način korišćenja „pristupa zasnovanog na sposobnostima“ da direktno ispitaju pitanja identiteta i društvene organizacije iz arheoloških podataka. To su radili na primeru prvog mega naselja u Evropi, koje je postojalo pre između 7.000 i 5.000 godina.

Arheologija i indeks humanog razvoja UN

- Prvi put smo uspeli da povežemo arheološke kategorije sa indeksom humanog razvoja Ujedinjenih nacija. Takođe, ovaj pristup omogućuje stvaranje veza između prošlosti i sadašnjosti – rekao je dr Vesa Arponen, jedan od autora studije.

Pristup zasnovan na sposobnostima je filozofski koncept koji je osmislio Amartja Sen sedamdesetih godina.

- Pristup podrazumeva da se dobrobit ljudi ne meri samo materijalnim posedom već sredstvima koja omogućuju i olakšavaju akciju, kao i po mogućnostima da grupe i pojedinci vode aktivan život – rekao je dr Arponen.

Danas se ovaj koncept je teorijska osnova za indeks humanog razvoja. Međutim, primenjivanje na ljudske zajednice u dalekoj prošlosti veliki je izazov.

- Kako da uzmemo statičke ostatke materijalne kulture da rekonstruišemo dimenzije dinamičke aktivnosti iza njihovog nastanka? - zapitao je koautor dr Rene Olro.

Da bi se izborili sa ovim izazovima autori su prvo povezali nivoe i dimenzije indeksa ljudskog razvoja sa arheološkim indikatorima.

- Jedna od ovih kategorija, na primer, jeste standard života koji oslikavaju društveni nivo u kapacitetu za inovaciju. Tehničke inovacije mogu da se prate u arheološkim otkrićima, poput toga kada se pojavio novi tip pluga ili novi razboj za tkanje – objasnio je prof. dr Tim Kerig, koautor studije.

U drugoj fazi autori su primenili novu šemu na zajednicu tripoljske kulture (5050-2950. pre nove ere), koja je postojala na prostorima današnje Rumunije, Moldavije i Ukrajine. Ova kultura poznata je po velikim naseljima u obliku prstena koja su mogla da imaju i do 320 hektara i 17.000 stanovnika.

Analitički alat i tripoljska kultura

- Aplikacija našeg analitičkog alata potvrdila je prethodne studije. One su navodile da su ova naselja karakterisali velika društvena jednakost i da su ljudi imali velike mogućnosti da i sami budu aktivni. Međutim, naši rezultati nude drugačije objašnjenje – rekao je dr Arponen.

Do sada su klimatske promene i rast populacije smatrani okidačima na koje su ljudi reagovali inovacijama u politici i tehnologiji, dodaje se.

- Naš pristup otvara mogućnost da obrnuto tumačimo razvoj u tripoljskoj kulturi. Moguće je da su veće mogućnosti za ljude dovele do rasta populacije i inovacija – rekao je dr Arponen.

U budućim istraživanjima ovaj pristup biče ispitan i u drugim arheološkim kontekstima.

- U svakom slučaju, ovo nudi mogućnost da preispitamo tradicionalna objašnjenja u arheologiji i stimulišemo nove diskusije i interpretacije pronađenog – veruje dr Arponen.

(Telegraf nauka/Christian-Albrechts-Universität zu Kiel)