Zašto Vikinzi nisu kolonizovali Severnu Ameriku nakon što su stigli tamo oko 1000. godine?

Vikinzi su se oko 1000. godine iskrcali na prostor današnjeg Njufaundlenda u Kanadi. Zašto nisu kolonizovali taj region kao što su drugi Evropljani uradili vekovima kasnije?

Nakon prvog putovanja Kristifora Kolumba preko Atlantika 1492, Španija i druge evropske zemlje su preduzele kolonizaciju velikih razmera tako da su evropski doseljenici i njihovi potomci kolonizovali najveći deo zapadne hemisfere.

Preporučujemo

Međutim, oni nisu bili prvi Evropljani koji su doputovali u Severnu Ameriku. Posle naseljavanja Islanda i Grenlanda u IX i X veku, Vikinzi su stigli do prostora današnjeg Njufaundlenda u Kanadi oko 1000. godine.

Sagradili su naselje u oblasti Lansi Medouza i koristili ga za istraživanje drugih oblasti severoistočne Severne Amerike. Istorijski podaci govore da su izgradili još jedno naselje nazvano „Hop“ negde ne prostoru današnje provincije Nju Bransvik, piše Live Science.

Ipak, Vikinzi nisu kolonizovali Severnu Ameriku u velikim razmerama, barem u poređenju sa onim što su Evropljani uradili posle 1492. Dakle, zašto nisu?

Ukratko rečeno, nije jasno da li su Vikinzi želeli da prošire svoja naselja u kolonije. Ta naselja su takođe imala mali broj stanovnika kad su se sukobili sa starosedeocima, što ih je nateralo da sve napuste. Međutim, drugi faktori, uključujući teško putovanje preko okeana i nivoe urbanizacije u Evropi i Severnoj Americi tog vremena, takođe su imali ulogu.

Da li su Vikinzi bili zainteresovani za kolonizaciju Severne Amerike?

Vikinzi možda nisu bili mnogo zainteresovani za kolonizaciju Severne Amerike, kaže arheolog Birgita Volas. „Nordijci tada nisu bili zainteresovani za kolonizaciju Severne Amerike dok se nova grenlandska kolonija širila“.

Kad su istraživali jug Njufaundlenda, oblast koju su nazvali Vinland (zemlja vina?), Vikinzi su više bili zainteresovani za pronalaženje prirodnih resursa koje bi mogli iskoristiti, najverovatnije radi održanja nove grenlandske kolonije.

Kevin Smit iz Smitsonijana ima malo drugačije mišljenje. On kaže da nordijski tekstovi ukazuju da je postojalo interesovanje u prvim decenijama XI veka za osnivanje kolonije u oblasti poznatoj kao Vinland. Neki Vikinzi su verovali da je to prilika za „druge sinove“ vođe koji je uspostavio grenlandsku koloniju da formiraju sopstvene oblasti gde bi mogli biti lideri, a ne „drugi sinovi“.

Kristofer Kroker sa Memorijalnog univerziteta Njufaundlenda kaže da misli da nema dovoljno dokaza da su Vikinzi želeli da uspostave trajna naselja u Severnoj Americi i neku vrstu ekonomske i političke kontrole.

Poraz u Severnoj Americi

Smit kaže da srednjovekovne nordijske sage potpuno jasno kažu da su odustali od osnivanja kolonije u Vinlandu zbog toga što je tamo već bilo mnogo više stanovnika nego što su oni doveli.

Kad su Vikinzi došli u kontakt sa starosedeocima, brzo je izbio sukob. „Saga o Eriku Crvenom“ pominje bitku između Vikinga i starosedelaca koja se završila sa povlačenjem Vikinga na svoje brodove. Vikinzi su smatrali da bi, iako je nova zemlja možda poželjna, uvek bili izloženi ratu i užasu. Stoga su se vratili u sopstvenu zemlju.

Vikinzi koji su pokušali da stvore koloniju u Severnoj Americi bili su poraženi, povukli su se i nisu videli mogućnost za pobedu ili uspostavljanje stabilne kolonije na teritoriji koja je inače bila savršena za kolonizaciju, kaže Smit.

Nedovoljno Vikinga

Broj Vikinga koji su živeli na Grenlandu bio je neznatan, a čak je i ukupan broj Vikinga bio relativno mali, primećuju stručnjaci. Ukupna populacija skandinavskih zemalja u kasnom vikinškom dobu verovatno je bila manja od jednog miliona, a Grenland je imao inicijalnu populaciju od 400-500 Vikinga, dok je maksimalan broj bio možda 2-3 hiljade oko 1300. godine.

Ne zna se sigurno kolika je bila ukupna starosedelačka populacija Vinlanda kad su Vikinzi došli u posetu, ali je bila mnogo veća. Studija iz 2010. procenjuje da je starosedelačka populacija istočne Severne Amerike oko 1500. godine brojala između 500.000 i 2,6 miliona ljudi.

Severnoatlantska ruta koju su Vikinzi koristili takođe je predstavljala barijeru zbog hladnoće i oluja. Veliki problem je bila i razdaljina između Vinlanda i Grenlanda. Grenland je bio nedeljama daleko u smislu transporta robe na tržište (u Evropi), što je otežavalo trgovinu.

Osim toga, Skandinavija je bila manje urbanizovana u vikinškom dobu nego Evropa u vremenu nakon Kolumbovih putovanja, a zemlje kojima su Vikinzi vladali bile su manje razvijene. U XV veku je oblik države bio mnogo napredniji nego u XI veku, naročito ako se porede Skandinavija i Pirinejsko poluostrvo. Razvijenije države su mogle da ulažu više u kolonizaciju nego vrlo mlade Danska, Norveška i Švedska.

Drugi faktori protiv kolonizacije

Nakon Kolumbovih putovanja, brojne epidemije su pogodile zapadnu hemisferu i desetkovale američku starosedelačku populaciju, što je olakšalo evropskim kolonizatorima da preuzmu zemlju i prirodne resurse.

Istraživači su 2009. godine u knjizi „Severni svet 900-1400“ izneli mišljenje da su bolesti od Vikinga možda izazvale epidemiju među narodom na Arktiku koji arheolozi nazivaju „Dorset“, ali se ta epidemija nije znatno raširila Severnom Amerikom.

Osim toga, istorijski podaci sugerišu da je takođe postojalo interno neslaganje među Vikinzima koji su posetili Severnu Ameriku. Saga o Eriku Crvenom pominje sporove oko religije, pravaca putovanja i taktike u borbi protiv starosedelaca.

S obzirom na sve probleme sa kojima su se suočili, Vikinzi su možda napustili Lansi Medouz posle otprilike dve decenije. Ispostavilo se da bilo kakve nade da će kolonizovati Severnu Ameriku nisu realistične.

(Telegraf Nauka/Live Science)