Kakav je bio ukus vina u Starom Rimu?

Obično se smatralo da su antički vinari pravili neprijatno piće, ali nove analize su pokazale da nije tako

Iz moderne, naučne perspektive, vino koje su pili Rimljani često se smatra nekonzistentnim, loše napravljenim i veoma neprijatnim pićem. Tvrdilo se da su rimski vinari maskirali mane svog proizvoda dodajući začine, biljke i druge sastojke svežoj širi, piše Dmitrij Van Limbergen, postdoktorand sa Univerziteta u Gentu, za The Conversation.

- Međutim, naše istraživanje pokazalo je da to možda nije slučaj: nedavna studija zemljanih posuda korišćenih u fermentaciji vina, i antičkog i savremenog, dovela je u pitanje tradicionalni pogled na ukus i kvalitet rimskog vina, pa se veruje da su neka mogu da pariraju vinima današnjice – naveo je on.

Preporučujemo

Mnoge predrasude o rimskom vinu posledica su jedne od glavnih karakteristika: fermentacije u glinenim posudama dolijama, dodaje. Veliki vinski podrumi sa stotinama ovih posuda pronađeni su širom nekadašnje Rimske imperije, ali do sada niko nije obratio pažnju detaljno na njihovu ulogu u proizvodnji vina.

- U našem istraživanju uporedili smo rimske dolije sa tradicionalnim gruzijskim posudama, koje se nazivaju kvevri, a koriste se i danas. Ovaj tradicionalni proces, koji je dobio status zaštićenog od strane Uneska 2013, i sličnosti gruzijskih i rimskim procesa, uz arheološka znanja i ono što se navodi u antičkim tekstovima, pokazali su da su dve vrste vina bile slične kada je reč o ukusu i aromama. Rezultat je objavljen u žurnalu Antiquity. Za razliku od metalnih ili betonskih posuda koje se koriste danas, glinene posude propuštaju vazduh tokom procesa fermentacije. Taj kontakt je, doduše, ograničen unutrašnjim premazom. U Rimu je to bila smola, u Gruziji je vosak. Ovaj kontrolisani ulazak vazduha čini vina sjajnim, sa biljnim, orašastim i voćnim ukusima – navodi Van Limbergen.

Važan je, dodaje, i oblik posude, koja je okrugla, nalik ljusci jajeta, što dovodi do balansiranijih i ukusom bogatijih vina.

Zakopavanjem posuda u zemlju, vinari su kontrolisali temperaturu i pružali stabilno okruženje za vino i proces fermentacije.

- U nekim delovima Evrope danas, uključujući tu i Francusku i Italiju, moderni vinari oživljavaju ove antičke metode da naprave nova vina iz glinenih posuda – naveo je Van Limbergen.

(Telegraf Nauka/ The Conversation)