Brat očajnički pokušava da spase sestru koja se davi: Otkrivena neverovatno očuvana freska u Pompeji
Slika ima žive boje i izuzetan umetnički stil
Neverovatna freska sa mitološkim motivom – predstavom Friksa i Hele - otkrivena je u ruševinama Pompeje. Gabrijel Zaktrigel, direktor Arheološkog parka Pompeje, rekao je da ovo otkriće predstavlja potresan prizor koji pokazuje da se istorija i danas ponavlja.
- Istorija se ponavlja. To je prelepa freska u odličnom stanju. Mit o Friksu i Heli veoma je raširen u Pompeji. Oni su dvoje izbeglica na moru, brat i sestra, koji su primorani da beže jer maćeha želi da ih se reši i to čini prevarom i korupcijom. Hela pada u vodu i davi se – rekao je on, a prenosi Gardijan.
Na fresci se vide žive boje i izuzetan umetnički stil. Hela je predstavljena kako se davi, lice joj pokrivaju talasi, dok njen brat očajnički pokušava da je uhvati i izvuče. Prema mitu, Friks nije uspeo da spase sestru, ali je more (u stvari moreuz) u kome se udavila nazvano njenim imenom – Helino more ili Helespont. Danas su to Dardaneli.
Zaktrigel je istakao važnost novih otkrića u Pompeji, koja je razorena u vulkanskoj erupciji 79. godine. Lava je dovela do toga da veliki delovi ovog grada budu izuzetno očuvani i daju sjajan uvid u život u Starom Rimu.
Pompeju godišnje poseti oko četiri miliona ljudi.
Friks i Hela su bili deca Atamanta, kralja Bojotije, iz braka sa Nefelom, utvarom koju je Zevs napravio po Herinom obličju. Friks je, zbog prevare maćehe i lažnih optužbi, trebalo da bude žrtvovan bogovima, ali ga je sa oltara spasao zlatni ovan, koji doleteo po naredbi Here ili Zevsa, i odveo sa sobom. Hela je molila brata da je povede sa sobom, što je on i uradio. Nažalost, dok su prelazili moreuz između Evrope i Azije ona imala vrtoglavicu, izgubila ravnotežu i pala u vodu, Friks nije uspeo da je spase. Kraljević je stigao u Kolhidu i tu je žrtvovao ovna Zevsu, a njegovo zlatno runo sačuvao da bi ono generaciju kasnije postalo cilj čuvene mitološke potrage Jasona i Argonauta.
(Telegraf Nauka / The Guardian)