Da li su Stari Rimljani u Pompeji jeli picu?

- Pompeja nikad ne prestaje da iznenađuje, to je kovčeg koji nam stalno nudi novo blago – rekao je Đenaro Sanđulijano, ministar kulture Italije

Arheolozi koji istražuju Pompeju otkrili su neverovatnu fresku hrane nastalu u doba Starog Rima, pre nego što je ovaj grad 79. godine progutala lava iz Vezuva. Mnogima se odmah učinilo da je među hranom na nacrtanom tanjiru i pica, saopšteno je.

- Iako se čini da je reč o pici, ova slika stara 2.000 godina to ne može da bude jer na njoj nema glavnih sastojaka – paradajza i mozarele. Međutim, prve analize freske hrane, koje su tek otkrivene u regiji IX Pompeje, pokazuju da bi moglo da bude reči o preteči modernog jela, koje je 2017. dobilo i status svetskog nasleđa Uneska. Arheolozi Arheološkog parka Pompeje navode da je moguće da je na srebrnom poslužavniku kraj pehara s vinom predstavljena ravna fokača, vrsta pogače, koja služi da drži različito voće, najverovatnije nar i urma sa začinima i verovatno nekom vrstom pesta - navodi se u saopštenju Arheološkog parka Pompeje.

Preporučujemo

Ovakve slike, dodaju, inspirisane su poklonima gostima koje su nuđeni u skladu sa tradicijom Starih Grka. U gradovima oko Vezuva pronađeno je više od 300 sličnih slika.

- Pompeja nikad ne prestaje da iznenađuje, to je kovčeg koji nam stalno nudi novo blago. Vrednost ovog nalazišta ima globalni značaj i tome moramo uvek da budemo posvećeni – rekao je Đenaro Sanđulijano (Gennaro Sangiuliano), ministar kulture Italije.

- Osim predstave hrane, na ovim freskama pronalazimo i tragove helenističke kulture. Razmišljam o kontrastu skromne hrane i luksuza srebrnog poslužavnika koji su predstavljeni. Kada razmatramo takve stvari, kako da ne pomislimo na picu, koja je nastala kao sirotinjsko jelo u južnoj Italiji, a sada je osvojila svet i služi se čak i u najluksuznijim restoranima – rekao je Gabrijel Zuhatrigel (Gabriel Zuchtriegel), generalni direktor Arheološkog parka Pompeje.

Moderne pice nastale su, kako se veruje, u 18. veku u Napulju, kada je zahvaljujući takozvanoj „kolumbijskoj razmeni“ paradajz stigao u Evropu iz Amerike i postao jedan od glavnih sastojaka u italijanskoj i mediteranskoj kuhinji.

(Telegraf nauka/pompeiisites.org)