Koliko će nauka promeniti realnost za 250 godina? Stručnjaci spekulišu o životu u budućnosti

Kako Sjedinjene Američke Države ove godine slave svoj 250. rođendan, sve oči su uprte u budućnost kada je reč o neverovatnim naučnim dostignućima koja bi mogla da budu udaljena samo nekoliko godina od stvarnosti.

Od svemirskih putovanja do naših susednih planeta, pa sve do fuzione energije zbog koje će fosilna goriva postati stvar prošlosti, Amerika već gleda unapred u narednih 250 godina i ono što bi moglo biti moguće, dok naučnici prave prve korake u neistražene oblasti.

Očekuje se da će napredak u svetu sajber-bezbednosti naići na velike izazove kako hakeri budu dobijali pristup futurističkom AI oružju, dok bi prvi potpuno funkcionalni kvantni kompjuter mogao biti udaljen samo nekoliko godina od rešavanja nemogućih proračuna u sekundi.

Tehnološki stručnjaci takođe tvrde da će čovečanstvo usavršiti spajanje mašina i čoveka, što će pomoći ljudima da dobiju supermoći, a pojedincima sa teškim povredama da ponovo koriste svoja tela.

Mnoga polja na čijem usavršavanju naučnici i inženjeri danas rade i dalje su se smatrala naučnom fantastikom tokom dvestogodišnjice Amerike pre samo 50 godina, uključujući pametni telefon, internet i višekratne raketne motore.

Sada se isto govori o kompjuterima sposobnim da pronađu formlu leka za izlečenje Alchajmerove bolesti, putovanju kroz svemir brzinom većom od svetlosti i otkriću života na drugoj planeti.

Profesor Avi Loub, naučnik sa Harvarda i član Vladinog naučnog savetodavnog odbora za UAP (neidentifikovane anomalne pojave) u SAD, nedavno je izjavio: "Ako čovečanstvo prođe kroz naredni vek bez civilizacijske katastrofe, imaćemo priliku da postanemo međuzvezdana vrsta".

Dok Amerika slavi 250 godina od osnivanja nacije, Dejli mejl je zamolio Louba, inače kontroverznog fizičara sklonog da priča o vanzemaljcima, i druge stručnjake da spekulišu o tome kako bi SAD mogle da izgledaju do svoje 500. godišnjice.

Dostignuća koja bi mogla da stignu u narednih 25 godina

Čini se da je 21. vek na pragu tehnološkog cunamija, sa dostignućima koja produžavaju životni vek, proširuju domet Amerike širom Sunčevog sistema i obezbeđuju svetu beskrajnu, čistu energiju u roku od tri decenije.

Do 2030. godine, NASA i Bela kuća su već najavile svoje namere da uspostave trajno naselje na Mesecu i pošalju prvu ljudsku misiju na Mars.

Prvi koraci tog plana odigrali su se pre samo nekoliko meseci kada je Artemis II uspešno obleteo Mesec i bezbedno se vratio na Zemlju. Slična misija će testirati novi lunarni lender 2027. godine, a očekuje se da će astronauti stupiti na površinu Meseca 2028. godine.

Na Zemlji, nuklearna fuzija bi uskoro mogla zauvek da promeni ljudsku rasu, jer se naučnici približavaju stvaranju prvih fuzionih elektrana do 2030-ih godina.

Fuzija je proces koji pokreće Sunce i zvezde, gde se lakši atomski elementi poput vodonika spajaju u teže, kao što je helijum, oslobađajući ogromne količine energije. Ona bi mogla da obezbedi gotovo neograničenu bazičnu električnu energiju sa niskim sadržajem ugljenika i minimalnim radioaktivnim otpadom u poređenju sa trenutnim nuklearnim elektranama.Ministarstvo energetike SAD već je objavilo mapu puta ka fuzionoj energiji, podržavajući razvoj ove energije u privatnom sektoru do sredine 2030-ih godina.

Što se tiče mašina koje omogućavaju rad svih ovih inovacija, vodeći tehnološki giganti misle da su na samo nekoliko godina od stvaranja prvih ultra-brzih kvantnih kompjutera na svetu.

Kvantni kompjuter je nova vrsta mašine koja koristi čudna pravila kvantne fizike, gde čestice svetlosti mogu postojati u više stanja istovremeno, za razliku od običnih kompjutera koji se oslanjaju na bitove informacija koji u mašini postoje ili kao 1 ili kao 0.

Sposobnost da rade u oba stanja u isto vreme omogućava ovim još uvek eksperimentalnim kompjuterima da obrađuju informacije beskrajno brže od današnjih najmoćnijih superkompjutera.

Ta vrsta moći otvara mogućnost završetka proračuna na kojima naučnici rade godinama ili decenijama. Naučnici se nadaju da će ovo otključati složene formule lekova, lečeći bolesti koje su trenutno neizlečive.

Kompanije IBM i Gugl (Google) imaju za cilj da do 2029. godine stvore prve korisne kvantne mašine koje mogu pouzdano da rade bez stalnih grešaka.

Međutim, ne očekuje se da će svaki napredak biti pozitivan. Stručnjak za sajber ratovanje Džejms Najt rekao je za Dejli mejl da bi "agentska veštačka inteligencija", odnosno hakerski programi pokretani veštačkom inteligencijom, mogli da devastiraju digitalne mete u narednih 25 godina.

Iskusni guru za sajber-bezbednost sa sajta DigitalWarfare.com objasnio je da ovo oružje, koje se brzo razvija, može autonomno da planira, deluje i prilagođava se kako bi nanelo najveću štetu preduzećima i običnim ljudima brzinom kompjutera.

Najt je rekao: "Odbrana ljudskom brzinom protiv napada mašinskom brzinom nije fer borba".

U naredne tri decenije, robotski egzoskeleti mogli bi uskoro da omoguće ljudima da sa lakoćom podižu teške predmete ili da povrate funkciju svojih udova ako su paralisani.

U isto vreme, nosivi uređaji sa veštačkom inteligencijom, kao što su pametne naočare i slušalice, mogli bi da pruže informacije u realnom vremenu i impresivna iskustva proširene stvarnosti.

Tehnološki pioniri, poput bivšeg Guglovog inženjera Reja Kurcvajla, veruju da su ove inovacije rani koraci ka spajanju ljudi i mašina, pri čemu interfejsi mozak-kompjuter nude direktan pristup digitalnoj inteligenciji.

Kurcvajl, samoproklamovani futurista, tvrdio je da će osnova ljudske besmrtnosti početi 2030. godine, a da je čovek spreman da se spoji sa mašinama do 2045. godine.

Jedno od predstojećih dostignuća, prema Kurcvajlu, biće razvoj mikroskopskih nanobota koji deluju unutar krvotoka, održavajući zdravlje bez potrebe za stalnim medicinskim praćenjem.

U svojoj najnovijoj knjizi "Singularnost je bliže" (The Singularity Is Nearer), Kurcvajl predviđa dramatičnu transformaciju ljudskog života nakon 2029. godine, pri čemu će osnovna dobra postati pristupačnija, a ljudi će početi da se spajaju sa mašinama kroz tehnologije kao što su interfejsi mozak-kompjuter, slični Neuralinku Ilona Maska.

On je takođe ukazao na nedavni napredak u veštačkoj inteligenciji, uključujući alate kao što je Čet Dži-Pi-Ti (ChatGPT), kao dokaz da su njegova predviđanja iz 2005. godine na dobrom putu, navodeći da je "putanja jasna".

Dostignuća koja bi mogla da stignu u narednih 250 godina

Kako SAD idu ka svojih narednih 250 godina, divlji napredak u dolazećim decenijama mogao bi da dovede do potpunog redefinisanja ljudske rase do 23. veka.

Do 2276. godine, Loub je u izjavi za Dejli mejl rekao da bi cilj SAD, kao i ostatka ljudske rase, trebalo da bude korišćenje naše napredne svemirske tehnologije za kolonizaciju svemira – uglavnom kako bi se izbegao događaj koji bi doveo do izumiranja na Zemlji.

Loub je rekao: "Odlazak u svemir pruža polisu osiguranja koja transformiše čovečanstvo iz krhkog, prolaznog bića u potencijalno trajni entitet".

Za 250 godina, rutinska putovanja na druge planete i samoodržive kolonije na Marsu i šire verovatno će biti rezultat misija Artemis iz ove decenije.

Međutim, da bi se stiglo do drugih solarnih sistema, biće potreban način putovanja za koji naučnici još uvek debatuju da li ga je uopšte moguće postići: putovanje brže od svetlosti.

Poznato i kao "vorp" brzina (warp speed), kako je slavno nazvano u Zvezdanim stazama (Star Trek), većina mejnstrim fizičara veruje da je putovanje brže od brzine svetlosti nemoguće.

Međutim, meksički fizičar Migel Alkubijere došao je na teoretsku ideju 1994. godine koja je predložila "vorp mehur" koji bi mogao da omogući svemirskom brodu da putuje brže od svetlosti tako što bi sažimao prostor-vreme ispred sebe i širio prostor-vreme iza sebe.

Takozvani "Alcubierre drive" bi stoga pomerao brod kroz prostor i vreme bez da se sama letelica lokalno kreće brže od svetlosti – poput vožnje kroz nevidljivi autoput u samom tkanju univerzuma.

Kako naučnici poput Louba i tehnološki moguli poput Maska vide prelazak SAD izvan ove planete i ovog Sunčevog sistema, to otvara mogućnost konačnog otkrivanja života na drugim planetama.

U 2026. godini, SAD nastavljaju da zastupaju stav da vanzemaljski život ne postoji i da NLO-i nikada nisu posetili Zemlju.Do 2276. godine, SAD bi mogle na kraju biti ti vanzemaljci koji posećuju druge svetove širom kosmosa, ukoliko se sva ova dostignuća spoje kako bi stvorila sredstva za gotovo trenutno putovanje između solarnih sistema.

(Telegraf Nauka/Daily Mail)