Džinovski objekat na ivici Sunčevog sistema bljuje otrovni gas: Sada se približava Suncu

Astronomi su otkrili da je najveća kometa iz Ortovog oblaka - omotača punog ledenih tela na samoj ivici Sunčevog sistema - prepuna hemijske aktivnosti.

Koristeći Atacama Large Millimeter/submillimeter Array (ALMA) u Čileu, tim je otkrio da C/2014 UN271, telo široko 137 kilometara (oko 85 milja), oko deset puta veće od prosečne komete i poznato i kao Bernardinelli-Bernstein, izbacuje složene i promenljive mlazove ugljen-monoksida.

Sada se nalazi na polovini puta između Sunca i najudaljenije planete Sunčevog sistema, Neptuna (ili 16,6 puta udaljenosti Zemlje od Sunca), i C/2014 UN271 postaje druga najudaljenija kometa iz Ortovog oblaka kod koje je zabeležena hemijska aktivnost. Ova posmatranja takođe predstavljaju prvi direktni dokaz šta pokreće aktivnost kometa dok su još daleko od Sunca.

„Ova merenja nam daju uvid u to kako funkcioniše ovaj ogroman ledeni svet“, rekao je vođa tima i istraživač iz NASA-inog Goddard Space Flight Centra, Nejtan Rot (Nathan Roth). „Vidimo eksplozivne obrasce izbacivanja gasa koji postavljaju nova pitanja o tome kako će se ova kometa razvijati dok nastavlja svoje putovanje ka unutrašnjem Sunčevom sistemu.“

ALMA je uspela da posmatra C/2014 UN271 uprkos njenoj udaljenosti od Sunca, zahvaljujući prisustvu ugljen-monoksida u njenoj atmosferi i toplotnim emisijama.

Ranije je osetljivost ovog revolucionarnog instrumenta, sastavljenog od niza od 66 radio-antena koje se nalaze u pustinji Atakama u severnom Čileu, omogućila naučnicima da odrede veličinu jezgra ili „nukleusa“ komete.

Na osnovu toga, tim je mogao precizno da odredi ukupnu veličinu komete i količinu prašine koja obavija njeno jezgro. Time je potvrđen status C/2014 UN271 kao najveće komete iz Ortovog oblaka koja je ikada otkrivena.

ALMA je dodatno doprinela jasnijoj slici ove džinovske komete zabeleživši i prvo detektovanje molekularnog izbacivanja gasova kod C/2014 UN271. Ovo je naučnicima omogućilo retki uvid u hemiju ledenih tela sa same ivice Sunčevog sistema.

C/2014 UN271 se približava Suncu, a kako to čini, kometa će se zagrevati i sve više zaleđenog materijala u njoj će prelaziti u gas i eruptirati iz njenog ledenog omotača.

Pošto se veruje da su komete sačinjene od netaknutog materijala preostalog iz vremena formiranja Sunčevog sistema pre oko 4,6 milijardi godina, ovo bi moglo da pruži uvid u uslove u kojima su nastala Zemlja i ostale planete.

(Telegraf Nauka/Space.com)