„Potraga za nebeskom istinom“: Kineska sonda započela veliku misiju, leti ka asteroidu i kometi

Kina je lansirala svoju prvu misiju za uzimanje uzoraka sa asteroida Tjanven-2. Raketa Dugi marš lansirana je sa kosmodroma Šičang malo posle ponoći po lokalnom vremenu, a samo 18 minuta kasnije sonda se našla u orbiti. Letelica je odatle prešla u orbitu od Zemlje ka asteroidu 2016HO3, sa koga bi trebalo da uzme uzorke, a onda da nastavi ka kometi 311P, saopštila je Kineska narodna svemirska administracija (CNSA), a prenosi Sinhua.

Preporučujemo

Kako se navodi, reč je o misiji koja će trajati više od decenije, a koja bi trebalo da donese nova znanja o evoluciji asteroida i ranog Sunčevog sistema.

Šan Džongde, direktor CNSA, izjavio je da misija Tjanven-2 predstavlja značajan korak na novom kineskom putu međuplanetarnih istraživanja. Uprkos tome što je misija duga i ima mnogo rizika, on je izrazio nadu da će dovesti do revolucionarnih otkrića i širenja ljudskih znanja o kosmosu.

„Zemljin kvazisatelit“ 2016HO3

Poznat i kao „Zemljin kvazisatelit“, asteroid 2016HO3 kruži oko Sunca, ali se čini da prati i Zemlju, pa je konstantno uz našu planetu.

Asteroide pojedini naučnici smatraju „kosmičkim fosilima“ jer čuvaju informacije o ranom Sunčevom sistemu, kažu naučnic.

- Asteroidi mogu da pruže važan uvid u ranu evoluciju Zemlje. Hipoteza kaže da su vodu na Zemlju donela mala nebeska tela. Njihovi kataklizmički sudari sa našom planetom, poput događaja koji je iskorenio dinosauruse, duboko su oblikovali istoriju života na našoj planeti – rekao je Liju Đijanđun, zamenik glavnog dizajnera misije Tjanven-2 i istraživač Narodne astronomske opservatorije Kineske akademije nauka.

Druga meta – 311P – je nebeska anomalija otkrivena u glavnom pojasu asteroida, između Marsa i Jupitera. Povremeno izbacuje materijal i zbog repa liči na kometu, ali je naučnici smatraju anomalijom jer je preblizu Suncu da bi zadržala vodu u čvrstom stanju.

- Ova mala nebeska tela imaju veoma veliki istraživački značaj – rekao je Liju.

Stabilna orbita

Objašnjavajući zašto je baš asteroid 2016HO3 odabran, zamenik direktora Centra za lunarna istraživanja i svemirski inženjering pri CNSA i portparol misije Tjanven-2 Han Sijuan rekao je da ovaj asteroid ima relativno stabilnu orbitu, pa je potrebna manja potrošnja energije da se stigne do njega, a pruža i dobru tačku za dalje putovanje do 311P.

- Nadamo se da će misija Tjanven-2 da unapredi naše razumevanje porekla, evolucije i osobina ova dva tipa malih nebeskih tela – dodao je Han.

Cela ova misija je veoma složena. Biće potrebno oko godinu dana da se stigne do prvog cilja, gde će biti izvedeni manevri na putu ka asteroidu. Kontrola sonde mora biti precizna, dodao je Han. Nakon prikupljanja uzorka, sonda će se približiti Zemlji i poslaće kapsulu sa uzorcima nazad na planetu do kraja 2027, a onda će nastaviti ka kometi 311P.

- Posmatranja ukazuju da asteroid 2016HO3, koji ima prečnik od 41 metra, postoji u nultoj gravitaciji i da se okreće brzo. Zbog tih kompleksnih uslova biće veoma izazovno spojiti sondu sa asteroidom i uzeti uzorak vrlo brzo – rekao je Han.

Mnogo je nepoznanica i izazova

Asteroid je udaljen od Zemlje između 18 i 46 miliona kilometara, dok je 311P udaljen između 150 i 500 miliona kilometara.

- Najveći izazov je mnogo nepoznanica o cilju istraživanja. Oblik asteroida, rotacija i karakteristike su nejasni, pa je to značajno zakomplikovalo i dizajn letelice i način uzimanja uzoraka. Zbog toga smo sproveli mnogo simulacija na Zemlji, pa će sonda imati dosta različitih strategija – rekao je Čen Čunlijang, ekspert Kineske korporacije za aerokosmičku nauku i tehnologiju.

Ime misije Tjanven znači „potraga za nebeskom istinom“ i nazvana je tako po njizi pesama Ći Juena, jednog od najčuvenijih kineskih pesnika antičkog doba. Ovo je druga međuplanetarna misija po redu -Tjanven-1 je ime prve kineske misije za istraživanje Marsa.

Od početka 21. veka Kina je pokrenula ambiciozne svemirske misije i do sada je imala neverovatne uspehe u istraživanju Meseca, pa se smatra da trenutno vodi u novoj svemirskoj trci.

(Telegraf Nauka/Xinhua)