Vest o tragovima vanzemaljaca na planeti K2-18b odjeknula je planetom: Nove analize bacaju senku na to otkriće

Vest da su naučnici sa Univerziteta u Kembridžu na planeti K2-18b, udaljenoj od nas 124 svetlosne godine, otkrili moguće tragove vanzemaljskog života protutnjala je planetom pre nešto više od mesec dana. Mnogi su pomislili da je to dovoljan i ubedljiv dokaz da nismo sami u svemiru. Posebno što je vest pratila i tvrdnja istraživača da su u rezultate sigurni 99,7%.

Međutim, nova studija istraživača sa Univerziteta u Čikagu pokazala je da otkriće molekula povezanih sa životom ne može da se potvrdi, saopštio je Univrezitet u Čikagu. A pojedini istraživači čak navode i da su stručnjaci sa Univerziteta u Kembridžu „istrčali pred rudu“.

Preporučujemo

- Otkrili smo da su podaci koje smo prikupili dosad imaju previše šuma da bismo imali čvrst dokaz za ovakve tvrdnje. Jednostavno nemamo dovoljno sigurnosti da podvrdimo postojanje ili nepostojanje molekula – rekao je Rafael Luke, postdoktorand na Univerzitetu u Čikagu i glavni autor studije predate na recenziju u Astronomy and Astrophysics Letters i dostupne kao preprint.

Previše sličnih jedinjenja

Objava od 16. aprila tima sa Kembridža bila je fokusirana na planetu K2-18b. Istraživači su zaključili da su na planeti prisutni dimetil sulfid i dimetil disulfid, dva molekula koja su na Zemlji povezana samo sa živim organizmima.

Ali astrofizičari iz Čikaga rešili su da preispitaju podatke držeći se teze da „izuzetne tvrdnje zahtevaju izuzetne dokaze“.

Koautor studije Majkl Žang objasnio je da kada su očitavanja ovako slaba, veoma je teško identifikovati pojedinačne molekule.

- Sve sa ugljenikom povezanim sa tri vodonika pokazaće se na određenoj talasnoj dužini. To je sve što dimetil sulfid ima. Ali postoji mnogo drugih jedinjenja sa ugljenikom i tri vodonika i pokazala bi se slična očitavanja u podacima sa Svemirskog teleskopa Džejms Veb. Čak i sa mnogo boljim podacima bilo bi teško da budemo sigurni da je ovo dimetil sulfid – rekao je on.

Autori navode da njihova studija ima cilj da pruži bolji pogled na otkrića.

- Pitanje da li postoji život van Sunčevog sistema je najvažnije pitanje u našem polju. To je razlog što proučavamo planete. Napravili smo neveovatan napredak i ne želimo da to bace u senku prerane deklaracije – rekao je Luke.

„Rasprave su zdrave“

Astronomi sa Kembridža, koje je predvodio Niku Madhusudan, podsećaju da su oni uz objavu o molekulima na planeti K2-18b naglasili da ne tvrde da su 100 odsto sigurni u ono što misle da su otkrili. Dvojica Madhusudanovih bivših studenata - Luis Velbanks sa Državnog univerziteta u Arizoni i Metju Nikson sa Univerziteta u Merilendu - bili su među istraživačima koji su od tada ponovo analizirali podatke sa planete.

Kada se primene drugi statistički modeli, „tvrdnje o potencijalnom otkriću biopotpisa nestaju“, navodi se u njihovoj preliminarnoj studiji koja još nije prošla recenziju.

U jednom modelu, Velbanks i kolege proširili su broj mogućih hemijskih jedinjenja koja bi mogla da objasne signale koje je Veb detektovao sa prvobitnih 20 na 90. Više od 50 je dobilo „pogodak“, rekao je Velbanks za AFP, a prenosi Phys.org.

- Kada detektujete sve, da li ste zaista išta detektovali? - upitao je on.

Madhusudan je pozdravio debatu, rekavši da je otvorenost za sve mogućnosti suštinski deo naučnog metoda.

- Ovakve rasprave su zdrave - rekao je za AFP.

Mnogi istraživači veruju da bi svemirski teleskopi jednog dana mogli prikupiti dovoljno dokaza da identifikuju vanzemaljski život izdaleka.

- Ali moramo da koristimo okvire koji su uspostavljeni i da gradimo dokaze na pouzdan način, umesto da koristimo nestandardne prakse i istrčavamo pred rudu – kao što je to urađeno u ovom konkretnom slučaju - dodao je Nikson.

(Telegraf Nauka/UChicago News/AFP/Phys.org)