Astronauti zaglavili u svemiru 9 meseci, ugrozili zdravlje, rizikovali život… Dnevnica za to – prava beda
Sanita Sani Vilijams i Beri Buč Vilmor poleteli su u svemir na osmodnevnu misiju, a ostali su u orbiti, u Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS), 278 dana zbog kvara na letelici Boing Starlajner. Međutim, za taj neočekivano dugi boravak u kosmosu ne sledi im bonus za prekovremeni rad, već uz redovnu platu samo još „dnevni dodatak za nenamenske troškove“, piše Njujork Tajms.
- Tokom boravka u svemiru, astronauti NASA su na zvaničnom putovanju kao zaposleni u federalnim institucijama - rekao je za Njujork Tajms Džimi Rasel, portparol Direktorata za svemirske misije NASA.
Preporučujemo
Doktori u šoku nakon što su uočili detalje o ženi koja je bila 286 dana u svemiru: "Pogledajte njene ruke..."
Astronaut snimio spektakularan prizor u svemiru: „Bliski susret, ali ne treće vrste“
Vilijamsova i Vilmor u suštini nisu bili u mogućnosti da napuste svoje radno mesto, module koji kruže oko Zemlje, više od 9 meseci. Ali astronauti za taj boravak na ISS ne primaju bonus za prekovremeni rad, rad na praznike ili tokom vikenda, objasnio je Rasel.
„Dnevni dodatak za nenamenske troškove“
Njihov transport, obroci i smeštaj su rešeni, dodao je, i kao drugi federalni radnici dobijaju „dnevni dodatak za nenamenske troškove“. Ovaj dodatak za bilo koju lokaciju, pa i svemir, iznosi 5 dolara na dan. To znači, piše Njujork Tajms, da su Vilmor i Vilijamsova dobili po 1.430 dolara za svojih 286 dana u orbiti.
Američki list navodi da je redovna plata Vilmora i Vilijamsove 152.258 dolara godišnje, što je oko 12.688 dolara mesečno.
Sani Vilijams je više puta izjavila da njoj neočekivano dug boravak u svemiru nije teško pao.
- Ovo je moje srećno mesto. Volim da sam u svemiru – rekla je ona svojevremeno.
Ipak, boravak u svemiru je veoma opasan i ostavlja posledice na zdravlje astronauta, što se moglo videti već na samom povratku dvoje astronauta na Zemlju, koji su iz kapsule izneti na nosilima i prvo moraju da prođu rehabilitaciju, ali i da ponovo uče da stoje i hodaju. Osim toga, sama poletanja i sletanja su uvek i opasna po život.
- Svemir je daleko najekstremnije okruženje na koje je čovek ikada naišao, a mi jednostavno nismo evoluirali da bismo se nosili sa takvim uslovima – rekao je za BBC naučnik Demijen Bejli koji proučava fiziologiju na Univerzitetu u Južnom Velsu.
Ulazak u svemir u početku deluje lagodno, srce i mišići rade sa lakoćom u bestežinskom stanju.
- To je kao da ste na odmoru. Samo lebdite po svemirskoj stanici - opisuje astronaut Tim Pik, koji je 2015. boravio na ISS.
Ovaj osećaj može se uporediti sa izležavanjem u krevetu, ali ako to potraje predugo nastaju posledice. Mišićima je potrebno da budu aktivni jer u suprotnom počinju da slabe i atrofiraju, pa dolazi do ubrzanog starenja, upozoravaju naučnici. Isto se dešava i sa srcem i krvnim sudovima, koji takođe slabe, a kosti postaju krhkije i lomljivije.
Bejli navodi da kod astronauta tokom boravka u svemiru svakog meseca dolazi do gubitka oko jednog procenta mase mišića i kostiju. To postaje očigledno po njihovom povratku na Zemlju.
Kako je Telegraf Nauka već pisao, astronautima posle dugotrajnog boravka u mikrogravitaciji otiču oči, slabije vide, slabe im sva čula, jedva mogu da stoje i hodaju, koža im je toliko osetljiva da imaju osećaj da je oseća na njima poput šmirgle...
Državni posao sa državnom platom
Astronaut NASA Klejton Anderson, koji je 2007. proveo na ISS 152 dana, za tu misiju je dobio dodatak od samo 1,2 dolara dnevno ili 172 dolara ukupno.
- Da li astronauti dobijaju više para dok su u svemiru? Kratak odgovore je da, plaćaju nas više u svemiru. Kao i u slučaju drugih poslova koji zahtevaju putovanje, astronauti dobijaju dnevnicu dok su u svemiru. Na kraju moja 152 dana u orbiti zaradio sam ogromna 172 dolara (oko 1,2 dolara po danu). Pretpostavljam da kada se računa da su hrana i troškovi putovanja plaćeni, to je razumna (mada mala) procena. Setite se da je za mene to što sam astronaut izvanredno, ali da je ovo ipak samo državni posao sa državnom platom. Ali i to je ok, to je posao koji radim jer sam sanjao o njemu i volim ga, a ne zbog novca koji mogu da zaradim - napisao je 2022. Anderson na Fejsbuku.
Misija Sani Vilijams i Buča Vilmora trebalo je da traje samo 8 dana, umesto toga u orbiti su proveli 286 dana. Za to vreme, oni su napravili 4.574 kruga oko Zemlje, prešli su 195.289.856 kilometara i dočekali i ispratili čak 8 letelica. Na Zemlju su sleteli 18. marta 2024.
Sani i BučSani Vilijams i Buč Vilmor pred poletanje... Foto: Francisco Martin/Nasa / Zuma Press / Profimedia Sani Vilijams je astronaut od 1998. godine i pre ove misije na ISS je bila već dva puta. Ukupno je boravila u svemiru 608 dana, a ima i 62 sata i 6 minuta svemirskih šetnji.
Buč Vilmor je astronaut od 2000. godine i ovo mu je takođe bila treća misija u orbiti. Ukupno je proveo 464 dana u svemiru, a ima 25 sati i 36 minuta svemirskih šetnji.
(Telegraf Nauka / The New York Times / BBC)
Povezane vesti
„Ovo je pravo blago informacija za astronome“: Objavljeni prvi podaci sa Euklida, snimio 26 miliona galaksija
Kraj svemirske drame! Astronauti konačno izašli iz letelice, odneti na nosilima
Lansirana svemirska letelica sa zamenskom posadom na MSS
Oči su im otečene, loše vide, jedva stoje i hodaju... Kakve posledice na astronaute ima boravak u svemiru
Video: Svečana dodela priznanja projektima građanskih naučnih istraživanja
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
