Oči su im otečene, loše vide, jedva stoje i hodaju... Kakve posledice na astronaute ima boravak u svemiru
Nova grupa astronauta trebalo bi da večeras poleti ka Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS), a nekoliko dana kasnije konačno bi trebalo da se, istom letelicom, na Zemlju vrate Sunita Suni Vilijams i Beri Buč Vilmor. Ovo dvoje astronauta u junu je otišlo u orbitu na osmodnevnu misiju, ali su zbog kvara na letelici Boing Starlajner morali da ostanu u ovoj nebeskoj laboratoriji devet meseci.
Iako su već dugo u svemiru, dvoje astronauta nisu postavili rekord po broju dana provedenih u orbiti.
Preporučujemo
„Mogu da lete 525.000 godina, to je pismo u kosmičkoj boci“: Ovako je Galaksija 1977. pisala o Vojadžeru
Snimak iz svemira šokirao ljude! Niko nije očekivao ono što je astronaut NASA zabeležio
Taj rekord, kada je reč o ukupnom broju dana, drži ruski kosmonaut Oleg Kononenko sa 1.110 dana u orbiti tokom pet dugih misija, dok je rekorder po broju dana u jednoj misiji sovjetski i ruski kosmonaut Valerij Poljakov, koji je „u cugu“ bio u orbiti čak 437 dana.
Mozak pun tečnosti
Međutim, i bez rekorda, boravak u svemiru nije nimalo lak za ljudsko telo. Kako piše Gardijan, nedostatak gravitacije izaziva značajan i nepopravljiv gubitak gustine kostiju. Dovodi do slabljenja mišića, od ruku i nogu do srca, koje zato što ne mora da pumpa boreći se sa gravitacijom, radi mnogo slabije.
Količina krvi u telu se smanjuje, a menja se i način na koji ona teče kroz organizam. Negde slabi, što može da dovede do stvaranja trombova. Takođe, ni ostala tečnost ne može da ide nadole lako.
- Tečnost se gomila u njihovoj glavi, pa oni stalno imaju utisak da su prehlađeni. Sva čula slabe, što je verovatno dobra stvar jer gore jako smrdi na letelicu u kojoj ima posetilaca već dve decenije, ali ne mogu da se otvore prozori – rekao je Alan Dafi, astrofizičar sa Univerziteta Svinburn.
Najduže u svemiru ukupno1. Oleg Kononenko, ruski kosmonaut, tokom pet letova u svemiru je proveo 1.110 dana;
2. Genadij Padalka, ruski kosmonaut, tokom pet letova proveo je 878 dana u svemiru;
3. Jurij Malenčenko, ruski kosmonaut, tokom šest letova proveo je u orbiti 827 dana;
4. Sergej Krikaljev, sovjetski i ruski kosmonaut, tokom šest letova u svemiru je boravio 803 dana;
5. Aleksandr Kaleri, ruski kosmonaut, imao je pet letova i u kosmosu je boravio 769 dana.
Nakon povratka na zemlju astronauti se muče da hodaju, imaju nesvestice i loše vide. Gomilanje tečnosti menja oblik očiju, pa su one otečene. To se uglavnom vraća u normalu posle nekog vremena, ali možda im budu potrebne naočare tokom ostatka života, dodao je Dafi.
- Mozak postaje pun tečnosti – rekao je Meng Lou, profesor i direktor radiologije i neurologije na Univerzitetu Monaš.
Dr Dženifer Fogarti, šef na Medicinskom istraživačkom institutu za svemirsko zdravlje Koledža Bejlor, rekla je svojevremeno za ABC News da se najveći problemi sa gubitkom mišića i mase kostiju dešavaju tokom prvih meseci, a onda se telo prilagođava. Jedan od najvećih problema po povratku na Zemlju je održavanje ravnoteže jer se gravitacija promenila. Mnogi od njih jedva i stoje i hodaju.
- Kako koordinisati pokrete poput hoda kada to niste radili neko duže vreme, a tek kako održavati ravnotežu? Kada se ta dva spoje, dolazi do specifične, teške situacije i to je dobro istraživano po povratku astronauta na Zemlju – rekla je ona.
Što je misija duža, to je više vremena potrebno da se ponovo aklimatizuju na uslove na Zemlji. Posle misija od četiri do šest meseci potrebno je od dva do tri dana. Za duže misije potrebno je čak i više.
Odeća kao šmirgla
Jedno veliko iznenađenje je to što zbog lebdenja odeće koža bude kao kod bebe, dodao je Dafi. Nakon povratka, neki od njih imaju osećaj da je odeća na njima poput šmirgle.
Verovatno najopasnija stvar u svemiru je radijacija. Zemljina atmosfera i magnetno polje štite nas od kosmičke radijacije, dok u orbiti ta zaštita slabi.
- Ne samo da su astronauti izloženi većoj količini radijacije nego na Zemlji, ali radijacija može da predstavlja značajan rizik – navodi NASA.
Najduže u svemiru u jednoj misiji1. Valerij Poljakov, ruski kosmonaut, na svemirskoj stanici Mir proveo je 437 dana tokom 1994. i 1995.
2. Sergej Avdejev, ruski kosmonaut, na svemirskoj stanici Mir boravio je 379 dana tokom 1998. i 1999.
3. Ruski kosmonauti Oleg Kononenko i Nikolaj Čab, na ISS proveli su 374 dana 2023. i 2024.
4. Ruski astronauti Sergej Prokopjev i Dmitrij Petelin i američki astronaut Frank Rubio zajedno su na MSS proveli 371 dan tokom 2022. i 2023.
5. Vladimir Titov i Musa Manarov, sovjetski kosmonauti, proveli su u svemiru 365 dana tokom 1987. i 1988.
(Telegraf Nauka / The Guardian)
Povezane vesti
Hidraulika sprečava spasavanje astronauta: Odloženo lansiranje svemirske letelice u orbitu
Lansirani najmoderniji naučni instrumenti agencije NASA: SPHEREx i PUNCH poleteli u orbitu
Misteriozna letelica američke vojske u orbiti provela 434 dana: Pre zore sletela u bazu u Kaliforniji
„Ne, gospodine Mask, svemirska stanica nije za penziju“: Astronauti odgovorili najbogatijem čoveku na svetu
Video: Euklidove slike svemira
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
