Naučnici pronašli pustinjsku mahovinu koja može da preživi na Marsu

Foto: Wikipedia/Sheri Hagwood, hosted by the USDA-NRCS PLANTS Database

Dok je Met Dejmon uzgajao krompir pomoću biootpada da bi preživeo u filmu „Marsovac“, istraživači kažu da bi skromna pustinjska mahovina mogla biti ključna za uspostavljanje života na Marsu, piše Guardian.

Kineski naučnici kažu da mahovina Syntrichia caninervis – koja raste na Antarktiku i u pustinji Mohave – može da preživi uslove kao na Marsu, uključujući sušu, visoke nivoe radijacije i ekstremnu hladnoću. Studija se fokusira na mogućnost preživljavanja celih biljaka u takvim uslovima i uzgajanja biljaka na površini planete, a ne u staklenim baštama.

Preporučujemo

„Naši nalazi postavljaju temelj za kolonizaciju svemira pomoću prirodno izabranih biljaka prilagođenih na uslove ekstremnog stresa“, kažu autori.

„Uzgajanje zemaljskih biljaka je važan deo bilo koje dugoročne svemirske misije jer biljke efikasno pretvaraju ugljen-dioksid i vodu u kiseonik i ugljene hidrate – u suštini vazduh i hranu koji su potrebni ljudima za opstanak. Pustinjska mahovina nije jestiva, ali može imati druge važne funkcije u svemiru“, rekao je profesor Stjuart Mekdanijel sa Univerziteta Floride.

Dr Agata Zupanska iz SETI instituta dodaje da mahovina može doprineti oplemenjivanju i tranformaciji stenovitog materijala na površini Marsa omogućavajući rast drugih biljaka.

Istraživači u Kini opisuju kako je pustinjska mahovina ne samo preživela, već se i brzo oporavila od skoro potpune dehidracije. Takođe je bila sposobna da se regeneriše pod normalnim uslovima rasta nakon skoro pet godina na temperaturi od -80 stepeni Celzijusovih i do 30 dana na -196 stepeni Celzijusovih, i nakon izlaganja gama-zracima, a doze oko 500 greja čak su podsticale novi rast.

Zatim je napravljeno okruženje sa sličnim pritiscima, temperaturama, gasovima i ultraljubičastim zračenjem kao na Marsu. Mahovina je preživela u tim marsovskim uslovima i regenerisala se pod normalnim uslovima rasta, čak i nakon sedam dana izloženosti. Takođe je primećeno da su biljke koje su osušene pre takvog izlaganja prošle bolje.

„Ova mahovina bi u budućnosti mogla biti odneta na Mars ili Mesec radi daljeg testiranja mogućnosti biljne kolonizacije i rasta u svemiru“, kažu istraživači.

Makdanijel primećuje da većina biljaka ne može podneti stresove tokom svemirskog putovanja. Studija pokazuje da ta mahovina može preživeti kratka izlaganja nekima od stresova verovatnih tokom puta na Mars, kaže on. Međutim, eksperimenti ne pokazuju da bi mahovina mogla biti značajan izvor kiseonika u marsovskim uslovima, niti pokazuju da bi se mogla reprodukovati i širiti u marsovskom kontekstu.

Zupanska dodaje da, pored drugih pitanja, studija nije testirala uticaj čestičnog zračenja. Približavamo se uzgajanju biljaka u vanzemaljskim staklenim baštama. Sugerisati, pak, da je mahovina spremna za teraformiranje Marsa je preterano.

Temperature na Crvenoj planeti onemogućavaju rast biljaka na otvorenom, kažu naučnici, i u novoj studiji nije korišćeno tlo poput marsovskog. Mahovina je bila u marsovskim uslovima maksimalno nekoliko dana i zatim vraćena pod zemaljske uslove na pesku. To ne pokazuje da može rasti pod marsovskim uslovima.

Ipak, neki misle da je studija impresivna. Ova mahovina koja podnosi ekstremne uslove mogla bi predvoditi kolonizaciju Marsa, mada bi joj bila potrebna voda za rast.

Pred nama je dugačak put, ali ova skromna pustinjska mahovina daje nadu da će u budućnosti mali delovi Marsa biti pogodni za život ljudi.

(Telegraf Nauka/Guardian)