Bez zvezda i zauvek same – „Euklid“ je otkrio još sedam odmetnutih planeta

Foto: Wikipedia/NASA/JPL-Caltech, Public domain

Bez vezanosti za neku zvezdu, kao što je Zemlja vezana za Sunce, na tim planetama nema dana ili godina i one čame u stalnom mraku.

Međutim, naučnici veruju da postoji šansa da one mogu ugostiti život – i procenjuju da možda postoje bilioni širom Mlečnog puta, piše Phys.org.

Preporučujemo

Prošle nedelje je Evropska svemirska agencija objavila prve naučne rezultate teleskopa „Euklid“ otkako je misija lansirana prošlog jula. Među nalazima su sedam novih slobodno plovećih planeta, gasoviti džinovi sa masom kao barem četiri Jupitera.

Otkrivene su u maglini Orion, Zemlji najbližem regionu formiranja zvezda, udaljenom oko 1.500 svetlosnih godina.

„Euklid“ je takođe potvrdio postojanje desetina drugih ranije detektovanih odmetnutih planeta.

Španski astronom Eduardo Martin kaže da je to verovatno samo vrh ledenog brega. Pošto ne reflektuju svetlost zvezde, uočavanje odmetnutih planeta je kao pronalaženje igle u plastu sena.

Mlađe planete su vrelije, poput onih koje je otkrio „Euklid“, zbog čega ih je malo lakše primetiti.

Neka istraživanja sugerišu da ima oko 20 odmetnutih planeta po zvezdi, što bi značilo da postoje bilioni samo u našoj galaksiji. Pošto se smatra da postoje stotine milijardi galaksija u univerzumu, potencijalni broj slobodno plovećih svetova postaje nedokučiv.

Kad svemirski teleskop „Roman“ bude lansiran 2027, očekuje se da će pronaći još mnogo odmetnutih planeta i učiniti jasnijim koliko bi ih moglo biti.

Ovi neobični svetovi izazivaju osećanja straha i misterioznosti. Pomisao na neku planetu koja luta svemirom bez zvezde na horizontu je fascinantna. Ipak, nisu sve odmetnute planete same. Smatra se da su četiri od više od 20 koje je „Euklid“ potvrdio binarni sistemi – dve planete koje kruže jedna oko druge u jednom sistemu.

Može li na njima postojati život?

Ako su odmetnute planete pogodne za život, mogle bi biti ključna meta u potrazi čovečanstva za vanzemaljskim životom. Neki od naših najbližih suseda su poput odmetnutih planeta, kaže Martin.

Pošto su bez toplote od obližnje zvezde, smatra se da su slobodno ploveće planete hladne, sa zamrznutim površinama. To znači da bi energija potrebna za život morala da dolazi iz njihove unutrašnjosti. Najveći deo Neptunove energije dolazi iz unutrašnjosti planete.

Geotermalni ventili, pak, omogućavaju životinjama da prežive na Zemlji iako nikad nisu videle sunce. Međutim, čak i u najboljim uslovima, ova ekstremna izolacija bi verovatno podržavala samo bakterijski i mikrobni život.

Prednost osamljenosti

Odmetnute planete se mogu posmatrati kao usamljene na putu kroz svemir. Međutim, vezanost za neku zvezdu ima svoje mane. Na primer, kad Sunce postane crveni džin – za otprilike 7,6 milijardi godina – uveliko će se proširiti i možda progutati Zemlju.

Odmetnute planete ne moraju da brinu o tome da će ih zvezda jednog dana uništiti. One će postojati zauvek. Ako vam ne smetaju hladne temperature, mogli biste živeti na tim planetama večno.

„Euklidovo“ istraživanje takođe pokazuje kako su odmetnute planete formirane. Neke bi mogle biti stvorene u spoljnjem delu solarnog sistema pre odvajanja od svoje zvezde.

Međutim, studija ukazuje da bi mnoge odmetnute planete mogle biti stvorene kao „prirodni nusproizvod“ procesa formiranja zvezda. To sugeriše vrlo blisku povezanost između zvezda i planeta i načina njihovog formiranja.

(Telegraf Nauka/Phys.org)