Svemirska misija Euklid prikazala je prvi deo svog kosmičkog atlasa

Ovaj prvi deo mape – ogromni mozaik od 208 gigapiksela – sadrži 260 opservacija izvedenih između 25. marta i 8. aprila 2024. Za samo dve nedelje, Euklid je veoma detaljno osmotrio 132 kvadratna stepena južnog neba, više od 500 površina punog Meseca, piše UCL.

Preporučujemo

Ovaj mozaik predstavlja 1% širokog osmatranja koje će Euklid zabeležiti tokom šest godina. Teleskop posmatra oblike, distance i kretanja milijardi galaksija do udaljenosti od 10 milijardi svetlosnih godina. Tako će napraviti dosad najveću kosmičku 3D mapu.

Prvi deo mape već sadrži oko 14 miliona galaksija koje se mogu koristiti za izučavanje skrivenog uticaja tamne materije i tamne energije na univerzum. Takođe sadrži desetine miliona zvezda u našem Mlečnom putu.

To je urađeno kombinovanjem podataka dva Euklidova instrumenta: VIS je kamera za vidljivu svetlost, koju je razvio međunarodni tim predvođen istraživačima sa Londonskog univerzitetskog koledža, a NISP – spektrometar i fotometar za blisko infracrveno područje – hvata svetlost iz infracrvenog spektra.

Profesor Met Pejdž iz Laboratorije UCL za nauku o svemiru kaže: „Pre Euklida, niko nije snimio sliku tako velike oblasti neba u tako visokoj rezoluciji. Čak ni zumirane slike ne prikazuju punu rezoluciju Euklidove spektakularne VIS kamere. Pre Euklida, nikad ne bismo mogli da vidimo cirusne oblake u Mlečnom putu i razaznamo svaku zvezdu koja ih osvetljava u supervisokoj rezoluciji“.

Mapu su na Međunarodnom kongresu astronautike u Milanu u Italiji prikazali generalni direktor Evropske svemirske agencije (ESA) Jozef Ašbaher i direktorka za nauku Karol Mandel.

Zapanjujuća slika je prvi deo mape koja će za šest godina prikazati više od trećine neba. U pitanju je samo 1% mape, ali sadrži mnoštvo raznih izvora koji će pomoći naučnicima da pronađu nove načine za opis univerzuma.

Osetljive kamere svemirske letelice snimile su neverovatan broj objekata vrlo detaljno. Veoma duboko zumirajući u mozaik, možemo i dalje jasno videti kompleksnu strukturu spiralne galaksije.

Specijalan momenat koji se vidi u mozaiku su prigušeni oblaci između zvezda u našoj galaksiji, kao svetloplavo na crnoj pozadini svemira. Oni su mešavina gasa i prašine, takođe poznati kao „galaktički cirus“ pošto liče na cirusne oblake.

Euklid je sposoban da vidi ove oblake putem svoje superosetljive VIS kamere pošto reflektuju optičku svetlost iz Mlečnog puta. Oblaci svetle i u dalekom infracrvenom spektru, što je videla Plank misija ESA.

Mozaik predstavljen 15. oktobra je najava za ono što će stići od Euklida. Otkako je misija započela svoje rutinske naučne opservacije u februaru, 12% ispitivanja je obavljeno. Objavljivanje 53 kvadratna stepena ispitivanja, uključujući preliminarni pregled „dubokih polja“, predviđeno je za mart 2025. Prva godina kosmoloških podataka misije biće prikazana zajednici 2026.

(Telegraf Nauka/UCL)