Divlja površina Betelgeza zbunjuje naše teleskope

Radiomerenja zvezdinog promenljivog sjaja sugerisala su da se rotira brzinom od pet kilometara u sekundi. Problem je u tome što bi zvezde kao što je Betelgez, teorijski, trebalo da imaju brzinu rotacije barem sto puta manju, piše Science Alert.

Istraživači koje predvodi astrofizičar Đingce Ma sa Instituta Maks Plank otkrivaju da bi ključajuća površina Betelgeza mogla biti toliko žestoka da stvara iluziju brze rotacije.

Preporučujemo

Rotacija zvezda se meri pažljivom analizom razlika u sjaju sa suprotnih strana zvezde – barem u pogledu mirnih zvezda. Međutim, Betelgez nije mirna zvezda. Nalazi se u životnoj fazi crvenog superdžina – ostaje bez nuklearnog goriva i naduvala se do ogromne veličine, sa površinom koja ključa usled konvekcije.

Vreli materijal izbija na površinu, hladi se i pada dole. To se dešava i na Suncu, sa zonama konvekcije velikim kao Teksas, ali je taj proces mnogo žešći na Betelgezu, sa konvekcionim zonama koje mogu biti velike ka Zemljina orbita oko Sunca. (Betelgez je dovoljno veliki da se protegne čak kao Jupiterova orbita.)

Istraživači su napravili modele crvenih superdžinova kojima vlada džinovska konvekcija, ali se ne rotiraju, i onda su procesuirali informacije kao sintetizovane opservacije teleskopskog sistema ALMA.

Simulacije su pokazale ogromne konvekcione zone koje se dižu na jednoj strani crvenog superdžina, dok druga grupa pada unutra na drugoj strani. ALMA nema rezoluciju za identifikovanje tih konvekcionih zona – umesto toga, podaci teleskopa mogu da izgledaju vrlo slično rotaciji.

U stvari, istraživači su pokazali da bi – u 90% simulacija – opservacije pomoću teleskopa ALMA izgledale kao rotacija brzinom od nekoliko kilometara u sekundi.

To nije čvrst dokaz da Betelgez ne rotira superbrzo, iako pokazuje da ne možemo doneti zaključak na osnovu trenutno raspoloživih podataka. Međutim, dodatne opservacije visoke rezolucije su izvedene i sad se analiziraju.

U svakom slučaju, rezultati će biti zanimljivi. Ako se Betelgez vrti mahnito, to bi moglo značiti da je crveni superdžin dobio na brzini obrtanja progutavši manju prateću zvezdu. Ako se vrti mirnije, naučili smo da treba opreznije tumačiti podatke o nestabilnim zvezdama.

Ima mnogo toga što ne znamo o džinovskim ključajućim zvezdama kao što je Betelgez. Kako zaista funkcionišu? Kako gube masu? Koji molekuli se mogu formirati u njihovim izlivima? Zašto je Betelgez odjednom postao manje sjajan?

Naporno radimo na poboljšanju kompjuterskih simulacija, ali su nam zaista potrebni izuzetni podaci od teleskopa kao što je ALMA, kažu naučnici.

(Telegraf Nauka/Science Alert)