Ogromni „svetionici“ na Mesecu mogli bi osvetljavati put budućim lunarnim astronautima

Svetionik za Mesec – sjajna ideja!

Reč je o projektu „Lunarsejber“ (LUNARSABER) – upravljanju lunarnim servisiranjem sa naprednim daljinskim senzorima i autonomnom emisijom za redistribuciju energije. Agencija za istraživanje i razvoj Ministarstva odbrane SAD (DARPA) uvrstila je tu ideju kompanije „Hanibi robotiks“ u svoj program lunarne arhitekture, piše Space.

Energetski toranj bio bi skoro 100 metara visoka struktura natkrivena solarnim panelima koja integriše skladištenje i transfer energije, komunikacije, pozicioniranje, navigaciju, vremensko tempiranje i nadzor.

Tehnolozi iz kompanije kažu da bi „Lunarsejber“ mogao biti postavljen na više od 200 metara iznad površine radi povećanja dometa. „Lunarsejber“ može biti iznad lunarnog horizonta i uvek videti Sunce ako je na južnom polu Meseca. Na vrhu strukture su kamere, komunikacioni sistemi. Snažan snop svetlosti osvetljava podrzučja za rovere. Sa jednim ili dva na južnom polu Meseca pokrivate čitavu oblast. To je vaš svetionik.

Pretpostavljalo se da će polovi Meseca imati neprekidnu svetlost, gde bi postavljanje solarnog panela omogućilo produkciju energije tokom čitave godine. Međutim, NASA je otkrila da nema lokacija blizu polova koje dobijaju svetlost postojano tokom čitave godine.

Pomoću lunarne topografije otkriveno je da obodi kratera blizu južnog pola imaju duge lunarne dane zbog svoje visine, ali ne 100 posto.

Nije dovoljno samo biti na južnom polu Meseca da biste imali duge lunarne dane. Morate takođe biti na najvišoj planini ili istaknutom delu kratera. „Ako izgradimo vrlo visoke strukture u blizini južnog pola, možemo obezbediti više od 95% osvetljenja tokom čitave lunarne godine. To zavisi od lokacije i visine“, kažu inženjeri.

Obodi kratera su odlična opcija pošto su već uzvišeni. Ako se izgrade još više strukture, više od 500 metara, to može podstaći širenje na druge oblasti i lokacije za instalaciju.

Za lunarnu koloniju, konstantna osvetljenost nije dovoljna. Takođe je potrebna komunikacija sa Zemljom radi funkcionisanja lunarnih rovera, robotskih sistema i druge opreme. Tako da je u pitanju optimizacija osvetljenosti zbog energije i direktna komunikacija sa Zemljom.

„Lunarsejber“ može omogućiti utilizaciju resursa na Mesecu pošto je veoma prilagodljivo rešenje koje bi postavilo temelje za uspešnu lunarnu ekonomiju, smatra kompanija, koja očekuje partnerstva sa komercijalnim i nekomercijalnim korisnicima u obezbeđivanju tovara i usluga radi pospešivanja lunarne infrastrukture.

Pored unapređivanja ideja za istraživanje Meseca, „Hanibi robotiks“ takođe razvija „Red voter“ (Crvena voda), sistem za bušenje površine Marsa i ekstrakciju vode iz određenih lokacija Crvene planete.

Taj sistem rudarenja bi išao desetine metara u dubinu, u led ispod površine, i onda topio i ispumpavao vodu na površinu. To je robotski sistem sposoban za planetarno rudarenje i bušenje i mogao bi izvući desetine tona vode iz ledenih naslaga ispod površine Marsa.

„Red voter“ je tehnologija utilizacije resursa na licu mesta (ISRU) koja može održati istraživanje Marsa nalazeći vodu za sve potrebe od održavanja života i poljoprivrede do gorivnih ćelija i pogonske sile.

„Hanibi robotiks“ već dugo dizajnira, gradi i šalje svoje mašine na druge svetove. Ta inovatorska kompanija je razvila Instrument za abraziju stena (RAT) koji se koristi u marsovskim roverima „Spirit“ i „Oportjuniti“, koji su sleteli na Crvenu planetu u januaru 2004.

Njihov hardver je takođe primenjen u letelici „Finiks“, koja je sletela na Mars 2008, radi skupljanja ledenog tla, i poznat je kao „Finiksova kašika“.

Druga oprema iz „Hanibi robotiksa“ je na dva trenutno aktivna rovera NASA na Marsu – „Kjuriositi“ i „Perseverans“.

Japanska misija istraživanja Marsovih meseca (MMX), čije putovanje je predviđeno za 2026, opremljena je uređajem „Hanibi robotiksa“ koji treba da obavi operacije uzorkovanja nakon što se japanska sonda spusti na Marsov najveći mesec Fobos.

Kreiranje mehanizama za operacije u svemiru predstavlja izazov, ali u njihovoj originalnosti je draž. Inače bi naš život bio dosadan sa jednoličnim robotima, kažu inženjeri.

(Telegraf Nauka/Space)