Prvi put posmatran nastanak prstenova oko kentaura

Prstenovi Saturna su među čudima našeg Sunčevog sistema, sa prečnikom od 280.000 kilometara oni okružuju ovu gigantsku planetu. Ali i manja nebeska tela u Sunčevom sistemu imaju sisteme prstenova koji su impresivni sami po sebi, čak i kada nisu tako veliki.

Naučnici su objavili da su prvi put posmatrali sistem prstenova u procesu formiranja i evolucije, sa četiri prstena i raspršenim materijalom, oko malog ledenog tela po imenu Hiron, a koje kruži oko Sunca između Saturna i Urana, piše Rojters.

Preporučujemo

Hiron pripada klasi objekata koji se nazivaju kentauri, a nalaze se u spoljnom delu Sunčevog sistema, najčešće između Jupitera i Neptuna, i imaju karakteristike i asteroida i kometa.

Telo zvanično nazvano „(2060) Hiron“, ima prečnik od oko 200 kilometara i potrebno mu je oko 50 godina da obiđe Sunce.

Od njegovog otkrića 1977. godine, astronomi su povremeno posmatrali Hiron i već godinama je poznato da ga okružuje neka vrsta materijala.

Naučnici su dobili najbolje podatke o Hironu 2023. godine, koristeći teleskop u opservatoriji Piko dos Dijas u Brazilu, na osnovu kojih su zaključili da je Hiron okružen dobro definisanim prstenovima - tri gusta prstena na udaljenostima od otprilike 273 kilometara, 325 kilometara i 438 kilometara od Hironovog centra i četvrtim prstenom na oko 1.400 kilometara od centra.

Ova spoljašnja struktura, otkrivena po prvi put, nalazi se neuobičajeno daleko od Hirona i kako su rekli, potrebna su dalja posmatranja da bi se potvrdila njena stabilnost kao prstena.

Tri unutrašnja prstena ugneždena su u prašini koja se okreće u obliku diska.

Upoređujući podatke iz različitih godina, istraživači su uočili značajne promene u prstenastom sistemu, što je jasan dokaz da se prstenovi razvijaju u realnom vremenu, izjavio je Kristijan Lusijan Pereira, istraživač u Nacionalnoj opservatoriji u Brazilu i autor studije objavljene u Astrophysical Journal Letters.

Pereira je rekao da su Hironovi prstenovi verovatno sastavljeni uglavnom od leda pomešanog sa manjim količinama stena, slično kao i Saturnovi prstenovi. Led može da ima ključnu ulogu u stabilnosti prstenastih sistema, jer njegove fizičke osobine omogućavaju da čestice ostanu odvojene, umesto da se spoje u mesec.

Hiron povremeno pokazuje i ponašanje slično kometama, izbacujući gas i prašinu u svemir. Tako je 1993. godine čak imao mali rep, nalik onome što se viđa kod kometa.

Naučnici smatraju da su Hironovi prstenovi možda ostatak sudara, u kojem je uništen neki njegov mali mesec ili posledica sudara sa svemirskim otpadom, ili materijal koji je sam Hiron izbacio ili kombinacija svih tih faktora.

(Telegraf Nauka/Tanjug)