Svemirska trka 2.0: Zašto se Evropa uključuje u novi juriš na Mesec

Nedavni govor na samitu Evropske svemirske agencije (ESA) teško može parirati govoru predsednika SAD Džona Kenedija na Univerzitetu Rajs u Hjustonu 1962, kad je kategorično izjavio: „Biramo da idemo na Mesec“. Te reči su postavile SAD na put sletanja Nila Armstronga i Baza Oldrina na površinu Meseca 20. jula 1969, čime je u suštini završena svemirska trka sa Sovjetskim Savezom, piše Guardian.

Međutim, jednoglasnim dogovorom 22 evropske zemlje koje finansiraju i kontrolišu ESA, među kojima je i Ujedinjeno Kraljevstvo, ta svemirska agencija će otvoriti konkurs za proizvodnju transportne svemirske letelice do 2028. godine, koja bi letela do Međunarodne svemirske stanice (MSS).

Situaciju, pak, značajno menja ono što je generalni direktor ESA Jozef Ašbaher izjavio nakon samita u Sevilji: „Uradićemo to na način koji nije slepa ulica, što znači da u budućnosti može postati letelica sa posadom ako zemlje članice tako odluče“.

Bio bi to prvi put da je Evropa proizvela transportnu letelicu sa posadom, koja bi se inicijalno koristila za transport ljudi do i od MSS. Ašbaher je takođe rekao da bi dalji razvoj mogao služiti za druge destinacije iza Zemljine niske orbite. Tako da postoji potencijal za istorijski značaj pošto Evropa počinje putovanje koje bi moglo dovesti do sletanja sopstvenih astronauta na površinu Meseca.

Nije nužno da ESA na tome radi sama. Razvoj ovih kapaciteta se posmatra kao put do snažnijeg partnerstva sa Sjedinjenim Državama i drugim zemljama.

Kad je američki program svemirskog transportnog sistema (Spejs šatl) obustavljen, ruske svemirske kapsule „Sojuz“ održavale su funkcionalnost MSS podržavajući njenu orbitu (da ne bi pala na Zemlju) i prevozeći posadu sa Zemlje i nazad.

Međutim, rat u Ukrajini je praktično prekinuo veze između Rusije i Evrope i SAD što se tiče budućih projekata, stvarajući priliku da Evropa popuni prazninu. Samo tri zemlje na svetu imaju nezavisne kapacitete da lansiraju sopstvene astronaute: SAD, Rusija i Kina. Indija ne krije ambiciju da postane četvrta sa probnim letovima kapsule „Gaganjan“ bez posade, planiranim za sledeću godinu.

Podsticaj da ESA krene svojim putem ka svemirskom transportu ljudi bio je izveštaj objavljen u februaru, koji tvrdi da svemir doživljava revoluciju uporedivu sa razvojem Interneta pre 20 godina i da će to, kao Internet, uticati na sve oblasti života. Već utiče na mnoge načine.

Naše društvo je krajnje zavisno od satelita koji kruže oko Zemlje. Delatnosti komunikacije i navigacije koje oni omogućavaju su toliko upletene u naše svakodnevne živote da je u Ujedinjenom Kraljevstvu svemir označen kao jedan od 13 bitnih nacionalnih infrastrukturnih sektora.

Izveštaj o svemirskoj revoluciji zaključuje da su snažna, nezavisna sredstva lansiranja tovara i čak ljudi bitna za budući prosperitet Evrope. Inače će Evropa imati ulogu mušterije nacija sa svemirskim kapacitetima, baš kao što se svet sad uveliko oslanja na Silicijumsku dolinu u pogledu računarstva.

Umesto da radi sa nekim ugovaračem na razvoju i proizvodnji svemirske letelice, ESA će kupiti uslugu od neke kompanije. ESA neće posedovati napravljenu letelicu, već ta kompanija, i može da prodaje usluge širom sveta.

To je model koji je NASA uvela sa kompanijom „Spejs eks“ Ilona Maska u SAD za lansirna sredstva, koja ima spektakularne rezultate. Nema sumnje da „Spejs eks“ smanjuje troškove transporta stvari u svemir generalno, a istraživanje Meseca će sigurno imati koristi, komercijalni akteri omogućavaju brži tempo lunarnog istraživanja.

NASA već primenjuje isti model sa privatnim američkim kompanijama u cilju razvijanja ekspertize za sletanje robotskih tovara na Mesec.

Interesovanje za put na Mesec raste širom sveta. I to interesovanje takođe dolazi od mnogih novih aktera. Od tri robotske misije na Mesec lansirane ove godine, samo jedna je pripadala tradicionalnoj svemirskoj sili i nije bila uspešna. Rusija je 19. avgusta izgubila kontrolu nad svojom letelicom na Mesec prilikom pokušaja sletanja i „Luna-25“ se slupala.

Indija je u julu lansirala letelicu „Čandrajan-3“, koja je ušla u lunarnu orbitu 5. avgusta, a sletanje je uspešno obavljeno 23. avgusta u blizini lunarnog južnog pola. Ovaj poduhvat je učinio Indiju četvrtom zemljom, nakon SAD, Rusije i Kine, koja je izvela meko sletanje na Mesec, i prvom koja je sletela na njegov južni pol. Ta oblast je u središtu pažnje za buduće lunarne baze zbog prisustva vodenog leda u tamošnjim kraterima koji su stalno u senci.

Treća misija, japanski Pametni sletač za istraživanje Meseca (SLIM), lansiran je 6. septembra iz kosmičkog centra „Tanegašima“, trenutno kruži oko Meseca i trebalo bi da pokuša precizno sletanje u januaru.

Preciznost u ovom slučaju znači sletanje do 100 metara od određene tačke. Takva tehnika će biti bitna za dostavljanje ljudi i opreme na određenu površinu u budućoj lunarnoj bazi. Poređenja radi, kad je „Apolo 11“ nosio Armstronga i Oldrina na površinu Meseca 1969, njihova zona sletanja je bila bilo gde u regionu od oko 18x5 kilometara.

Loša strana ove globalne zainteresovanosti je to što bi mogla dovesti do neke vrste nove svemirske trke i otimanja za lunarnu teritoriju ukoliko se ne dogovori neki oblik koordinacije i upravljanja za aktivnosti na površini Meseca, a upadljiv je nedostatak sporazuma sa pravnom snagom.

Najviše što su Ujedinjene nacije postigle je sporazum o Mesecu iz 1979, koji kaže da su Mesec i njegovi resursi zajednička ljudska baština i da je eksploatacija zabranjena bez nekog međunarodno dogovorenog okvira, koji nikad nije bio blizu. Sporazum je potpisalo samo nekoliko zemalja, ne i velike svemirske sile poput SAD, Rusije i Kine. Dakle, što se mnogih tiče, nema snagu u međunarodnom pravu.

Međutim, godine 2007, 14 svemirskih agencija osniva Međunarodnu grupu za koordinaciju istraživanja svemira (ISECG) kako bi razmenjivale planove i koordinisale dejstva. Grupa uključuje Kinu, Rusiju, SAD, Evropu i Japan, pored ostalih. Sledeći sastanak je u decembru. Tako da okvir postoji i trebalo bi ga ojačati.

Osim ISECG-a, postoji Asocijacija mesečeve zajednice (MVA), osnovana 2017. Ovu neprofitnu organizaciju stvorio je Đuzepe Reibaldi nakon 35 godina karijere u ESA. „Shvatio sam da bi civilno društvo trebalo da ima ulogu u istraživanju Meseca i da će stvaranje neke nevladine organizacije aktivirati sve vrste zainteresovanih, različite zemlje, industriju, akademski svet, ekonomske i kulturne oblasti“, kaže Reibaldi.

MVA će u decembru održati svoju sedmu globalnu radionicu u Kurašikiju i Totoriju (Japan) radi razmatranja najboljih praksi u lunarnom istraživanju. Organizacija je takođe inicijator uvođenja Međunarodnog dana Meseca (20. jul) i ima status stalnog posmatrača u odboru UN za miroljubive upotrebe svemira.

Na kraju, koja god međunarodna organizacija bude upravljala lunarnim aktivnostima, ko god stigne tamo u prvom talasu zemalja sigurno će imati najveći uticaj na svemirske aktivnosti. I to znači da se ne radi samo o Mesecu. Mnogi posmatraju Mesec kao test za veliku nagradu – Mars.

Mislim da je bitno da Evropa bude deo misije na Mars kad čovečanstvo odluči da ide tamo. To će se desiti samo ako budemo imali neophodne kapacitete, kaže Frank de Vine, načelnik Astronautskog centra ESA u Kelnu.

(Telegraf Nauka/Guardian)