Vreme čitanja: oko 1 min.
„Kosti“ kosmičke šake otkrivene rendgenskim teleskopom
Vreme čitanja: oko 1 min.
NASA je najnovijim rendgenskim svemirskim teleskopom snimila avetinjski prizor zvezdane eksplozije čiji ostaci podsećaju na šaku kostura u dalekom svemiru – i to baš na vreme za Noć veštica.
Ta „sablasna šaka“ – zvanično poznata kao MSH 15-52 – stvorena je smrću masivne zvezde. Katastrofalni događaj, poznat kao eksplozija supernove, ostavio je iza sebe brzo rotirajući, supergusti zvezdani leš poznat kao pulsar.
Pulsari su rotirajuće neutronske zvezde sa jakim magnetnim poljima koja stvaraju snažne mlazove naelektrisanih čestica i silovit vetar koji stvara takozvanu maglinu pulsarskog vetra.
Preporučujemo
Mars je bio preplavljen rekama: Novi dokazi rovera Kjuriositi o uslovima za život na Crvenoj planeti
Da li smo na ivici otkrića života van Zemlje?
Pulsar PSR B1509-58 se nalazi blizu osnove dlana MSH 15-52 i šalje čestice u kosmos, stvarajući blještavi oblik koji liči na ljudsku šaku, saopštila je NASA.
Pomoću instrumenta za merenje polarizacije rendgenskih zraka (IXPE) naučnici su posmatrali MSH 15-52 oko 17 dana, otkrivajući nove detalje o magnetnom polju tog pulsara i orijentaciji njegovih rendgenskih zraka, tj. rendgenskoj polarizaciji.
„Podaci dobijeni putem IXPE daju nam prvu mapu magnetnog polja u ‘šaci’“, kažu naučnici. „Naelektrisane čestice koje stvaraju rendgenske zrake putuju duž magnetnog polja, određujući osnovni oblik magline, poput kostiju u čovekovoj šaci“.
Svemirski teleskop je pokazao da je polarizacija na vrlo visokom nivou u velikim oblastima MSH-15-52, ukazujući da ima malo turbulencije u tim oblastima magline pulsarskog vetra. To stvara prave i ravnomerne linije magnetnog polja (prsti i palac), dok složeni, turbulentni regioni daju česticama „energetski podstrek“, što se može videti u izraženom, blještavom rendgenskom mlazu blizu „zgloba“.
„Otkrili smo životnu istoriju čestica superenergetske materije i antimaterije oko pulsara. To nas uči kako pulsari mogu delovati kao akceleratori čestica“.
MSH 15-52, 16.000 svetlosnih godina daleko od Zemlje, prvi put je primetila rendgenska opservatorija „Čandra“ 2001.
(Telegraf Nauka/Space)
Povezane vesti
Ogromna eksplozija u galaksiji „Cigara“ otkriva retku vrstu zvezde koja nije viđena van Mlečnog puta
Četiri oblasti Sunca eksplodirale istovremeno: Ne zna se da li će solarne baklje pogoditi Zemlju
Mrtva zvezda sa „metalnim ožiljkom“ verovatno je ubila i pojela planetu u našoj galaksiji
Misteriozni objekat u dalekom svemiru mogao bi biti najmanja crna rupa ili najteža neutronska zvezda
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
