Vreme čitanja: oko 1 min.
„Kosti“ kosmičke šake otkrivene rendgenskim teleskopom
Vreme čitanja: oko 1 min.
NASA je najnovijim rendgenskim svemirskim teleskopom snimila avetinjski prizor zvezdane eksplozije čiji ostaci podsećaju na šaku kostura u dalekom svemiru – i to baš na vreme za Noć veštica.
Ta „sablasna šaka“ – zvanično poznata kao MSH 15-52 – stvorena je smrću masivne zvezde. Katastrofalni događaj, poznat kao eksplozija supernove, ostavio je iza sebe brzo rotirajući, supergusti zvezdani leš poznat kao pulsar.
Pulsari su rotirajuće neutronske zvezde sa jakim magnetnim poljima koja stvaraju snažne mlazove naelektrisanih čestica i silovit vetar koji stvara takozvanu maglinu pulsarskog vetra.
Preporučujemo
Mars je bio preplavljen rekama: Novi dokazi rovera Kjuriositi o uslovima za život na Crvenoj planeti
Da li smo na ivici otkrića života van Zemlje?
Pulsar PSR B1509-58 se nalazi blizu osnove dlana MSH 15-52 i šalje čestice u kosmos, stvarajući blještavi oblik koji liči na ljudsku šaku, saopštila je NASA.
Pomoću instrumenta za merenje polarizacije rendgenskih zraka (IXPE) naučnici su posmatrali MSH 15-52 oko 17 dana, otkrivajući nove detalje o magnetnom polju tog pulsara i orijentaciji njegovih rendgenskih zraka, tj. rendgenskoj polarizaciji.
„Podaci dobijeni putem IXPE daju nam prvu mapu magnetnog polja u ‘šaci’“, kažu naučnici. „Naelektrisane čestice koje stvaraju rendgenske zrake putuju duž magnetnog polja, određujući osnovni oblik magline, poput kostiju u čovekovoj šaci“.
Svemirski teleskop je pokazao da je polarizacija na vrlo visokom nivou u velikim oblastima MSH-15-52, ukazujući da ima malo turbulencije u tim oblastima magline pulsarskog vetra. To stvara prave i ravnomerne linije magnetnog polja (prsti i palac), dok složeni, turbulentni regioni daju česticama „energetski podstrek“, što se može videti u izraženom, blještavom rendgenskom mlazu blizu „zgloba“.
„Otkrili smo životnu istoriju čestica superenergetske materije i antimaterije oko pulsara. To nas uči kako pulsari mogu delovati kao akceleratori čestica“.
MSH 15-52, 16.000 svetlosnih godina daleko od Zemlje, prvi put je primetila rendgenska opservatorija „Čandra“ 2001.
(Telegraf Nauka/Space)
Povezane vesti
Nova ideja možda otkriva tajnu „zebrastog“ obrasca magline zvane Kraba
„Putovanje kroz svemir razara ćelije, preopasno je za ljude“: Zapanjujuće upozorenje britanskih eksperata
Najstarija svedočanstva o Zemljinoj atmosferi možda se kriju u stenama na Mesecu
Solarni maksimum nastavlja da se pojačava mnogo više od prvobitnih očekivanja
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
