Mesec je 40 miliona godina stariji

Foto: Shutterstock.com

U novoj studiji, istraživači su radi utvrđivanja tačnog vremena formiranja Meseca koristili kristale koje su na Zemlju doneli astronauti misije „Apolo“ 1972. godine. Njihovo otkriće povećava starost Meseca za 40 miliona godina, na barem 4,46 milijardi godina.

Preporučujemo

„Ovi kristali su najstarija poznata čvrsta tela formirana nakon ogromnog udara. A pošto znamo koliko su kristali stari, oni služe kao oslonac za lunarnu hronologiju“, kaže Filip Hek, kustos u Fildovom muzeju istorije prirode i profesor na Univerzitetu u Čikagu.

Kad je objekat veličine Marsa udario u Zemlju i napravio Mesec, energija tog udarca je istopila stene koje su jednog dana postale Mesečeva površina. „Kad je površina bila tako istopljena, cirkonski kristali nisu mogli da se formiraju i opstanu. Tako da su bilo koji kristali na površini Meseca morali da se formiraju nakon što se taj okean lunarne magme ohladio“, kaže Hek. „Inače bi se istopili i njihova hemijska obeležja bila bi izbrisana“.

Pošto su kristali formirani nakon što se okean magme ohladio, utvrđivanje starosti tih cirkonskih kristala otkrilo bi minimalnu moguću starost Meseca. U najnovijoj studiji je prvi put upotrebljen analitički metod zvan „tomografija atomskom sondom“ koji je jasno odredio starost tog najstarijeg poznatog lunarnog kristala.

Kad neki atom ima nestabilnu konfiguraciju protona i neutrona u svom jezgru – raspada se odbacujući neke od tih protona i neutrona i pretvarajući se u drugačije elemente. Na primer, uranijum se raspada u olovo. Naučnici su utvrdili koliko je vremena potrebno za taj proces i posmatrajući proporciju različitih atoma uranijuma i olova prisutnih u uzorku mogu odrediti koliko je star.

Proporcija izotopa olova koju su istraživači otkrili ukazivala je na starost uzorka od oko 4,46 milijardi godina. Dakle, Mesec mora biti barem toliko star.

Važno je znati kad je Mesec formiran, kaže Hek, zato što je Mesec značajan partner u našem planetarnom sistemu – stabilizuje Zemljinu osu rotacije, zbog njega postoje 24 časa u danu, zbog njega imamo plimu i oseku. Bez Meseca bi život na Zemlji izgledao drugačije.

(Telegraf Nauka/Phys.org)