Vreme čitanja: oko 2 min.
Nemci planiraju da laserom tope prašinu na Mesecu i tako prave puteve: Inovativna ideja tima naučnika
Vreme čitanja: oko 2 min.
Istraživači Federalnog instituta za istraživanje i testiranje materijala u Berlinu laserskim zrakom topili imitaciju lunarnog zemljišta na temperaturi od 1.600 stepeni
Mesec nema vazduh, a temperature su ekstremne – idu od minus 130 do plus 120 stepeni. Ipak, najveću prepreku za uspostavljanje lunarnih istraživačkih stanica predstavlja prašina. Ona uništava skafandere, zaglavljuje mašineriju, ometa naučne eksperimente… pa čak čini i kretanje po Mesecu ekstremno teškim, piše britanski Gardijan.
Preporučujemo
Sledeće godine u ovo vreme bićemo milioneri: Naučnici ispitali da li manifestacija novca zaista vodi ka uspehu
Zašto su virusi koji pređu na ljude sa slepih miševa smrtonosniji od virusa sa drugih sisara?
Sada su naučnici smislili potencijalno rešenje – demonstrirajući da lunarna prašina može da se istopi pomoću džinovskog sočiva kako bi na Zemljinom satelitu napravili čvrste puteve i rampe za sletanje.
- Možda mislite: „Ulice na Mesecu? Šta će nam to?“ Ipak, činjenica je da postoji potražnja. Lunarna prašina je veoma rastresit materijal, na Mesecu nema atmosfere, gravitacija je slaba, pa ta prašina stiže svuda. Može da kontaminira ne samo vašu opremu, već i opremu neke druge države. Niko ne bi bio srećan da ga prekrije prašina koju je podigla druga raketa - rekao je prof. Jens Gunster sa Federalnog instituta za istraživanje i testiranje materijala u Berlinu.
Prašina je pravila problema na misijama poput letelice „Survejor 3“, koju je oštetila prašina podignuta tokom sletanja misije Apolo 12. Prevazilaženje ovog problema je prioritet za američku agenciju NASA, koja planira da napravi stalnu lunarnu stanicu. Transport materijala za izgradnju bio bi preskup, pa su potrebna nekonvencionalna iskustva.
- Moramo da koristimo ono što postoji na Mesecu, a to je prašina – rekao je Gunster.
On i njegove kolege eksperimentisale su sa materijalom EAC-1A, koji je razvila Evropska svemirska agencija kao zamenu za lunarno zemljište. Koristili su laserski zrak prečnika 50 milimetara da zagreju prašinu do oko 1.600 stepeni i istope ga. Ubrzo posle toga dobili su trouglaste oblike, širine oko 25 centimetara, koje mogu da se spoje i naprave čvrstu površinu na Mesecu, pa samim tim da služe kao putevi i rampe za sletanje.
Proces nije brz. Svaka geometrijska jedinica pravljena je oko sat vremena, što znači da bi bilo potrebno oko 100 dana da se napravi rampa za sletanje veličine 10 puta 10 metara.
- Zvuči kao da to traje večno, ali pomislite na izgradnju na Zemlji. Nekad se večno gradi jedna nova raskrsnica – rekao je Gunter.
Da bi ovo uradili na Mesecu, astronauti bi morali da ponesu sa sobom sočivo površine 2,37 kvadratnih metara da skupi zrak sunca da deluje kao laser. I tom sočivu, prašina bi mogla da pravi probleme, dodaje Gunter.
Rezultati eksperimenata su objavljeni u žurnalu Scientific Report.
(Telegraf Nauka/The Guardian)
Povezane vesti
Šta bi se desilo da Mesec nestane?
Neverovatna fotografija Meseca i Zemlje: Uspešna misija kineskih satelita
NASA snimila objekat kako leti oko Meseca: Nije NLO, tačno se zna šta je uhvaćeno na fotografijama
Potpisan sporazum o mirnom korišćenju svemira i stanica na Mesecu: Dve zemlje razvijaju zanimljive planove
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
