Vreme čitanja: oko 2 min.
Čeka se buđenje indijskih sondi na Mesecu: Koliko su važni podaci koje su poslale na Zemlju
Vreme čitanja: oko 2 min.
Rover Pragajan prešao je više od 100 metara po lunarnoj povšini i pokazao dobru komunikaciju, informacije o temperaturi pod zemljom i sumporu najbitniji, veruju naučnici
Indijska agencija za svemirska istraživanja (ISRO) ispisala je nove stranice istorije kada je prošlog meseca spustila u oblast južnog pola Meseca modul za sletanje Vikram i u njemu lunarni rover Pragajan. Time je Indija postala tek četvrta zemlja koja je uspela da spusti letelicu na lunarnu površinu, posle SSSR, SAD i Kine, a prva kojoj je to pošlo za rukom u polarnoj oblasti, piše BBC. Oba istraživačka uređaja trenutno su u fazi sna i ne zna se da li će proraditi kada se oko 22. septembra završi lunarna noć.
- Indijski rover uspeo je da pređe više od 100 metara. Ono što je značajno je da je on to uspeo a da nije upao u neki od kratera. Rover ima poseban mehanizam točkova i da se oni ne kreću zajedno, što im omogućava da idu gore i dole, ali ne bi mogao da se izvuče da padne duboko u krater. Zbog toga je važno pratiti ga, a to rade naučnici u komandnom centru, koji posmatraju Mesec kroz oči rovera. Rover nije automatizovan i kontroliše se iz komandnog centra. Postoji kašnjenje u slanju komandi jer idu preko modula za spuštanje i orbitera. Sve što se dogodilo pokazuje da komande ipak stižu brzo – rekla je za BBC Mila Mitra, bivša naučnica u NASA i osnivačica indijske kompanije „Stem end spejs“.
Preporučujemo
Potraga za vanzemaljskim životom nam je glavna misija: Ključni delovi izveštaja NASA o NLO
NASA objavila izveštaj stručnjaka o NLO: Nemamo dokaze da je reč o vanzemaljcima, ali život u svemiru postoji
Ona dodaje da su podaci o temperaturi na južnom polu veoma značajni. Vikram je izmerio da je temperatura na površini tokom dana 60 stepeni, a da je na dubini od 80 mm ispod površine minus 10 stepeni. Mesec je poznat po ekstremnim temperaturama, na ekvatoru dostižu 120 stepeni tokom dana, a noću su minus 130 stepeni. U nekim kraterima zabeležene su i temperature od minus 250 stepeni jer tu nikad ne stižu zraci sunca.
- Varijacije u temperaturi na površini i ispod nje su značajne jer pokazuju da je lunarno zemljište odličan izolator. To bi moglo da znači da može da se koristi za izgradnju svemirskih kolonija koje bi sprečavale vrelinu, hladnoću i radijaciju – rekla je Mitra.
Veoma važno otkriće ove indijske misije su hemijski elementi prisutni na površini. Najvažnije otkriće je, smatraju naučnici, pronalazak sumpora.
- Sumpor obično dolazi iz vulkana, pa nam to dodaje znanja o lunarnoj površini. Osim toga, sumpor je dobro đubrivo i može pomoći u uzgoju biljaka na Mesecu – objasnila je Mitra.
Važno je i to što je zabeležen potres zemlje, prvi od sedamdesetih.
(Telegraf Nauka/BBC)
Povezane vesti
Još jedan neuspeh Boinga: Odloženo lansiranje rakete u orbitu, novi pokušaj 10. maja
Počela istorijska misija: Kina lansirala raketu ka „tamnoj strani Meseca“
Šta bi se desilo da Mesec nestane?
Neverovatna fotografija Meseca i Zemlje: Uspešna misija kineskih satelita
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
