Ispitano kako bestežinsko stanje utiče na imunosistem astronauta i da li je njihovo zdravlje ugroženo

Foto: Tanjug/AP/Guo Zhongzheng/Xinhua

Nova era svemirskih istraživanja se približava, i američka i kineska svemirska agencija najavljuju skore misije do Meseca, a sve više se govori i o putovanju do Marsa, pa naučnici razmatraju koliko negativno kosmos može da utiče na imunosistem astronauta, piše Space.com. Tim naučnika sa Instituta Karolinska u Švedskoj pogledao je kako mikrogravitacija utiče na T-ćelije kod kosmičkih putnika.

T-ćelije su podvrsta belih krvnih zrnaca, nazvanih limfociti, koje su ključne za borbu sa bolestima u telu. Rezultati naučnika mogli bi da objasne bilo kakve promene u T-ćelijama astronauta tokom boravka van Zemlje i nakon povratka. Dugoročne promene mogle bi da dovedu do toga da one postanu manje aktivne i manje efikasne u borbi sa infekcijama, što bi učinilo astronaute ranjivim.

Preporučujemo

Svemirske agencije moraće o tome da brinu kada počnu da šalju ljude na dalja putovanja. NASA, prime radi, već planira slanje posada do Meseca već 2025, a razmatra se čak i mnogo duže i zahtevnije putovanje do Marsa posle 2030.

- Ako želimo da astronauti bezbedno učestvuju u svemirskim misijama, moramo da razumemo kako je njihov imunosistem pogođen i da nađemo način da to preokrenemo. Sada smo u mogućnosti da ispitamo šta se dešava T-ćelijama, koje su ključna komponenta iz imunosistema, kada se ljudi nalaze u bestežinskom stanju – rekla je Lisa Vestberg, vođa tima i istraživač Odeljenja za mikrobiologiju, tumor i ćelijsku biologiju Instituta Karolinska, u saopštenju.

Umesto da sprovode eksperimente u svemiru, Veterbergova i njen tim su „doveli svemir do Zemlje“. Oni su koristili vodene krevete da prevare telo da misli da je u stanju bez gravitacije. Osmoro zdravih ljudi nalazilo se u tom stanju tokom 3 nedelje, a onda im je analizirana krv posle 7, 14 i 21 dan od početka eksperimenta, a zatim i nedelju dana nakon završetka.

Otkriveno je da su se T-ćelije ispitanika menjale tokom eksperimentalnog perioda. Promena genske ekspresije značajno je promenjena posle 7 i 14 dana u bestežinskom stanju, ali je najviše promena bilo posle 14 dana. Geni T-ćelija ušli su u stanje manje zrelosti, što znači da su se ponašali kao da se nisu susreli sa bilo kojim virusom ili drugom bolešću. To je nešto što bi moglo da ima negativne zdravstvene implikacije.

- T-ćelije su počele da liče na takozvane naivne T-ćelije, koje se nisu susrele sa uljezima. To bi značilo da im treba više vremena da bi se aktivirale i samim tim da su manje efikasne u borbi sa ćelijama tumora i sa infekcijama – rekao je Karlos Galardo Dod, koautor studije i doktorand na Institutu Karolinska, navedeno je u saopštenju.

Posle 21 dana u bestežinskom stanju, T-ćelije su se adaptirale na to, a genska ekspresija se vratila na normalu. Ipak, 7 dana nakon završetka eksperimenta, originalne promene su se vratile. Tim naučnika sada pokušava da dodatno ispita uticaj bestežinskog stanja na T-ćelije, a njihova studija je objavljena u žurnalu Science Advances.

(Telegraf Nauka/Space.com)