Mars nastavlja da rotira brže, a naučnici ne znaju zašto

Foto: NASA

Snimci unutrašnjosti Marsa su nam dali najpreciznije mere rotacije crvene planete, i rezultati su iznenađujući. Prema podacima sada već „penzionisane“ InSight sonde, rotacija Marsa se ubrzava za nekoliko milisekundi skraćujući dužinu Marsovog dana, što je posledica promene ose rotacije za 4 miliarksekunde svake godine, piše Science Alert.

Razlozi za ove događaje nisu u prvi mah jasni, mada najnovije hipoteze objašnjavaju da je ubrzanje posledica dugotrajnih procesa, poput nagomilavanja materijala na polarnim ledenim kapama, i dinamikom Marsovog jezgra.

Preporučujemo

Brus Banerd, planetarni geofizičar, iz NASA laboratorije za reaktivni pogon navodi, da se njegova višedecenijska uključenost u programe da se spusti geofizička stanica na Mars, zaista isplatila sa fantastičnim mernim rezultatima koje je InSight poslao.

InSight je bez obzira na programirano vreme trajanja od dve godine, svoj život udvostručio, i trajao je 1.480 zemaljskih, odnosno 1.440 marsovih dana. Za to vreme njegovi merni uređaji su snimili i poslali brojne podatke koji se tiču unutrašnjosti Marsa, njegove seizmičke aktivnosti, veličine i sastavu jezgra i trenutnoj aktivnosti planete.

Podaci o studiji rotacije su nam stigli od radio signala RISE senzora na Marsu i NASA mreže za duboki svemir na Zemlji. Razmenjeni radio talasi između ovo dvoje su naučnicima dopustili da otkriju suptilne promene u frekvenciji radio talasa, što nam je omogućilo da precizno izmerimo rotaciju Marsa.

Na osnovu 900 dana radio komunikacije između RISE i Zemlje, ustanovljeno je blago ubrzanje Marsa. To je verovatno u vezi sa redistribucijom njegove mase.

Na Zemlji je situacija obrnuta. Dugoročne pojave nam ukazuju da se zemljina rotacija usporava, zahvaljujući udaljavanju Meseca od Zemlje, koji redistribuira masu okeana tako što ih povlači za sobom.

Pošto Mars nema okeane, nešto drugo utiče na njegovo ubrzanje. Podaci RISE nam omogućuju da precizno merimo i veličinu marsovog jezgra pomoću gibanja planete oko svoje ose što se naziva nutacija, a izazvano je pokretanjem tečnosti.

Merenja seizmičkim uređajima ukazuju da je marsovo jezgro između 1780 i 1830 kilometara u prečniku, iznenađujuće veliko, s obzirom na celokupni prečnik planete od 3390 kilometara.

Seizmičke analize nam ukazuju i na gustinu jezgra od 5,9 do 6,3 grama po kubnom santimetru.

Podaci su izuzetno bliski podacima dobijenim od RISE, koji kažu da je jezgro prečnika 1835 kilometara, a da je njegova gustina 5,9 do 6,3 grama po kubnom santimetru. Nutacija nas međutim navodi na to da gustina nije pravilno raspoređena, i da postoje razlike u gustini jezgra, i to će biti ispitano neki drugi put.

Sebastijan la Majster, astronom iz belgijske kraljevske opservatorije, kaže da je ovo istorijski eksperiment u koji je uloženo mnogo napora i energije, i da nas pored toga rezultati iznenađuju, i tek će nas iznenađivati, jer RISE može još mnogo toga da otkrije o Marsu.

(Telegraf Nauka/ScienceAlert)