Pet fascinatnih činjenica o Velikom prasku

Terminom „Veliki prasak“ se razbacujemo neobavezno, dotle da je postao naziv jednog od najpopularnijih sitkoma ikad. Međutim, iako svi shvatamo osnovnu ideju – da je univerzum nekad bio mali, vreo i gust – mnogi ljudi još uvek imaju uveliko pogrešna shvatanja o toj teoriji. Evo pet fascinantnih činjenica o teoriji koja definiše naš kosmos, piše Live Science.

Foto: Shutterstock

Preporučujemo

1. Katoličkom svešteniku je to prvom palo na pamet

Godine 1915, Albert Ajnštajn je objavio svoju teoriju opšte relativnosti, koja je prvobitno tvrdila da se univerzum prirodno ili širi ili skuplja. Međutim, Ajnštajn je, zajedno sa velikom većinom astronoma i fizičara tog vremena, verovao da je univerzum statičan, pa je dodao nekoliko daljih uslova u jednačine kako bi sve izbalansirao.

Godinama kasnije, Edvin Habl je otkrio da se galaksije, u proseku, udaljavaju od nas. Dok su astronomi nastavljali da raspravljaju o implikacijama te opservacije, belgijski fizičar i katolički sveštenik Žorž Lemetr je bio prvi koji je i Ajnštajnove i Hablove rezultate prihvatio zdravo za gotovo, tvrdeći da živimo u univerzumu koji se širi, a koji je nekad bio mnogo manji, vrući i gušći nego danas. Tu tačku porekla je nazvao „iskonski atom“.

2. Slučajna verifikacija

Većina fizičara je Lemetrovu ideju posmatrala sa skepicizmom, pogotovo zato što je njegova teorija previše podsećala na priču o Postanju. Međutim, tokom decenija, svi drugi pokušaji da se objasni Hablov nalaz propali su prilikom opservacionog ispitivanja. Ipak, teorija „Velikog praska“ smatrana je zanimljivom – ali ne baš prihvatljivom – idejom.

Godine 1964, dva radio-inženjera u Bel laboratorijama, Arno Penzijas i Robert Vilson, testirali su novi mikrotalasni prijemnik. Bez obzira koliko naporno radili, nisu mogli da otklone nepopustljiv pozadinski šum koji su stalno čuli u instrumentu – čak su pokušali da uklone sav golubiji izmet sa prijemnika.

Tragajući za objašnjenjem, naišli su na tim teorijskih fizičara koji su skupljali sredstva za izgradnju upravo onoga što su oni imali. Ispostavilo se da je pozadinsko šištanje posledica radijacije preostale iz vremena kad se univerzum pretvarao iz vrele, guste plazme u malo manje vreo neutralni gas. To se naziva kosmičkim pozadinskim zračenjem i ostaje kamen temeljac našeg razumevanja Velikog praska.

3. Ne radi se o teoriji stvaranja

Veliki prasak je teorija istorije univerzuma, naročito njegovih najranijih momenata. Možemo reći sa krajnjim stepenom sigurnosti na osnovu brojnih nezavisnih pravaca dokazivanja da naš čitav vidljivi univerzum - svaka čestica prašine, svaka zvezda i svaka galaksija – nekad bio sabijen u prostor ne veći od breskve sa temperaturom preko bilion stepeni.

Ono što nam teorija ne kaže, pak, jeste odakle je univerzum došao – ili čak da li to pitanje ima smisla. Naše trenutno razumevanje fizike može nas samo toliko odvesti u prošlost pre nego što sve naše teorije, uključujući naše znanje o prostoru i vremenu, propadnu. Drugačije rečeno, ne znamo kako je univerzum „počeo“. Znamo samo šta je zatim bilo.

4. Možemo ga (skoro) videti

Kosmičko pozadinsko zračenje je velika stvar. Ne samo da je učvrstilo Veliki prasak kao jedinu teoriju sposobnu da objasni sve opservacione podatke, već služi i kao prozor u našu daleku prošlost.

Kad je naš univerzum bio oko milion puta manji nego danas, imao je temperaturu od preko 10.000 Kelvina i bio u stanju plazme. Dok se širio i hladio, ta plazma se pretvarala u neutralni gas dok su se formirali prvi atomi. Taj događaj je oslobodio ogromnu količinu radijacije, koja danas ostaje kao kosmičko pozadinsko zračenje (CMB). Ono je odgovorno za više od 99,999% sve radijacije u univerzumu.

CMB se formiralo kad je kosmos bio star oko 380.000 godina. U poređenju sa današnjom starošću od 13,77 milijardi godina, to je ekvivalentno slici vas kao bebe kad ste bili tek 10 sati stari.

5. Desilo se svugde

Jedna od najfantastičnijih stvari u razmatranju univerzuma jeste da naše obične koncepcije objakata jednostavno ne važe. Na primer, univerzum nema ivicu i spoljašnjost – pošto se koncept „univerzuma“ širi da obuhvati bukvalno sve što postoji.

Slično tome, Veliki prasak nije bio eksplozira u prostoru – bila je to eksplozija prostora. Veliki prasak se desio svemu u univerzumu istovremeno. Nije se desio na jednoj određenoj lokaciji u prostoru, već na određenoj lokaciji u vremenu. Teško je razmišljati o tome, ali zato imamo matematiku: da nam pomogne da se izborimo sa konceptima sa kojima obično ne bismo mogli.

(Telegraf Nauka/Live Science)