Astronomi otkrivaju masivno vlakno nedostajuće materije u međugalaktičkom prostoru

Još jedan znak gde se nalazi nedostajuća materija u univerzumu upravo je stigao iz najveće lokalne kosmičke strukture.

Rendgenske opservacije otkivaju masivnu nit vrelog gasa, dugačku oko 23 miliona svetlosnih godina, u prostoru između četiri supklastera galaksija u ogromnom superklasteru Šapli od 8.000 galaksija.

Preporučujemo

„Prvi put su naši rezultati blizu onome što vidimo u glavnom modelu kosmosa. Izgleda da su simulacije bile ispravne sve vreme“, kaže astrofizičar Konstantinos Migkas iz Lejdenske opservatorije u Holandiji.

Većinu materije u univerzumu čini „tamni“ varijetet koji nije lako identifikovati. Samo oko 15% materije postoji u obliku mnogo poznatijih protona, neutrona i elektrona, što bi se moglo nazvati „normalnom materijom“.

Znamo manje-više koliko je normalne materije bilo u ranom univerzumu, ubrzo nakon Velikog praska, zahvaljujući kosmičkom pozadinskom zračenju, prastarom zračenju koje se širilo kroz prostor-vreme kad je univerzum postao transparentan.

Ogroman problem nastaje kad uporedimo tu ranouniverzumsku količinu normalne materije sa količinom koja sad postoji. Sve zvezde, crne rupe, galaksije, planete, prašina, gas i sve ostalo što možemo da vidimo čini samo otprilike polovinu očekivanog. Materija ne može biti uništena i pitanje je gde je otišla.

Najbolje objašnjenje koje imamo jeste da je završila u međugalaktičkom prostoru – ogromne količine materijala tako retko distribuiranog duž kosmičke mreže da ga ne možemo direktno videti. Sve više dokaza o ovom nerazgovetnom rezervoaru pojavljuje se tokom proteklih nekoliko godina i otkriće ove niti je jedan od dosad najboljih dokaza.

Kosmička mreža je ogromna mreža vlakana tamne materije koja zauzimaju međugalaktički prostor, povezujući galaksije i delujući kao „superautoput“ duž kojeg galaksije i materija putuju. Ne možemo lako videti ta vlakna, ali su Migkas i kolege identifikovali jedno upoređujući opservacije dva rendgenska teleskopa.

Rendgenski teleskop Suzaku, sad neaktivan, bio je izuzetan za posmatranje slabog rendgenskog zračenja raširenog preko velike površine, dok XMM-Njutn može da detektuje koncentrisane izvore veoma sjajnih X-zraka.

Postojeći snimci pomoću prvog su upotrebljeni za detekciju sjaja gasa unutar vlakna, dok su opservacije drugog omogućile uklanjanje kontaminirajućih X-zraka iz izvora kao što su crne rupe.

Dobijena struktura je čudovište koje se proteže između dva para galaktičkih klastera A3528S/N i A3530/32. Pored dužine od 23 miliona svetlosnih godina, sadrži dovoljno materijala da ispuni 10 galaksija Mlečni put, plamteći na temperaturi većoj od 10 miliona stepeni Celzijusovih.

To je upravo ono što bi takvo vlakno trebalo da bude na osnovu simulacija univerzuma, kažu istraživači. Ovo istraživanje je odličan primer saradnje između teleskopa i postavlja novi model za detektovanje svetlosti iz potmulih vlakana kosmičke mreže.

Štaviše, osnažuje naš standardni model kosmosa i potvrđuje decenije simulacija: izgleda da se „nedostajuća“ materija možda zaista skriva u teško uočljivim nitima isprepletenim širom univerzuma.

(Telegraf Nauka/Science Alert)