Više od 1.000 stručnjaka u Davosu na Forumu o biodiverzitetu od danas do 19. juna

Više od 1.000 stručnjaka iz preko 70 zemalja okupiće se u Davosu, u jugoistočnoj Švajcarskoj, na Svetskom forumu o biodiverzitetu kako bi istražili rešenja za globalni problem izumiranja vrsta, prenose danas mediji u toj zemlji.

“Moramo ići dalje od pukog opisivanja stanja biodiverziteta i preduzeti konkretne akcije“, izjavila je profesorka nauke o Zemljinim sistemima na Univerzitetu u Cirihu, Gabrijela Šepman-Štrub, koja predsedava ovogodišnjim Svetskim forumom o biodiverzitetu (WBF2026), koji se održava od 14. do 19. juna, preneo je Svis info.

Preporučujemo

Iako su se zemlje širom sveta složile oko ambicioznih ciljeva biodiverziteta u sklopu Kunming-Monrealskog globalnog okvira za biodiverzitet iz 2022. godine, njihova implementacija nije ispunila očekivanja.

“Napori su se intenzivirali na međunarodnom nivou, ali još uvek nismo na putu da ispunimo ove ciljeve do 2030. godine“, ukazala je Šepman-Štrub.

Kako se navodi, razlika između ciljeva i njihove implementacije je očigledna i u Švajcarskoj.

“Biodiverzitet u Švajcarskoj je i dalje pod velikim pritiskom“, upozorio je Lukas Berger iz Foruma za biodiverzitet pri Švajcarskoj akademiji nauka (SCNAT).

Uprkos tome što je kriza biodiverziteta usporena od početka milenijuma i što se primećuju sporadični pozitivni razvoji, jedna trećina svih vrsta u Švajcarskoj je i dalje ugrožena, navodi Svis info.

Prema Bergerovim rečima, nije toliko problem nedostatak strategija ili zakona, već njihovo sprovođenje.

“Zakoni se moraju sprovoditi“, istakao je Berger.

Šepman-Štrub je ukazala da postoje i suprotni podsticaji kroz subvencije koje oštećuju biodiverzitet.

“S jedne strane, pokušavamo da promovišemo biodiverzitet kroz finansiranje. S druge strane, pružamo daleko značajnije subvencije koje mu nanose ozbiljnu štetu“, objasnila je ona i, takođe, istakla međunarodnu odgovornost Švajcarske.

Moramo iskreno da govorimo o međunarodnom otisku našeg finansijskog i proizvodnog sektora, upozorila je.

Gubitak biodiverziteta se dešava ne samo unutar nacionalnih granica, već i duž globalnih lanaca snabdevanja i kao rezultat investicija u inostranstvu.

Za razliku od konferencija UN o biodiverzitetu, pregovori između država nisu u fokusu debate WBF2026 u Davosu.

Ovaj forum služi kao platforma gde nauka, biznis, politika i civilno društvo zajedno traže rešenja.

“Njegov cilj je pre osmišljavanje istinski inovativnih rešenja“, naglasila je Šepman-Štrub.

Učesnici će ovu poruku uključiti u rezoluciju koja će biti usvojena na kraju foruma. U njoj će pozvati vlade, kompanije i društvo da preduzmu odlučan korak “od deklaracija o nameri do implementacije“.

“Pokušavamo da u različitim sektorima društva razmislimo kako bi biodiverzitet trebalo da izgleda za sto godina“, ukazala je predsednica foruma, Šepman-Štrub.

Ove vizije budućnosti moraju da pomognu u definisanju konkretnih mera, od prostornog planiranja do subvencija, preko korporativnih strategija i izbora potrošača.

Prema rečima stručnjaka, zaštita biodiverziteta nije izgubljen slučaj.

“Ako preduzmete pravi pristup, dobijate rezultate“, kazao je Lukas Berger.

Poboljšanja su često vidljiva na prvi pogled, na primer u baštama, na rekultivisanom zemljištu, ili u međusobno povezanim staništima, ukazao je.

Berger je napomenuo da je stoga neophodno da se biodiverzitet ne predstavlja samo kao priča o padu i ugroženosti.

Kako se navodi, zaštita vrsta i staništa nije cilj sama po sebi, a čista voda, plodno zemljište, oprašivanje i rekreativni prostori su usluge koje pruža priroda, i od kojih zavise i ljudska ishrana, zdravlje i blagostanje.

(Telegraf.rs/Tanjug)