„Projekat sam započeo pre 12 godina“: 7 vrsta neuhvatljivih stvorenja otkriveno u šumama Madagaskara

Sedam novih vrsta neuhvatljivih madagaskarskih dijamantskih žaba (Rhombophryne) opisao je međunarodni tim naučnika. Ova studija, objavljena u Vertebrate Zoology, pokazala je kako je jedna od najmisterioznijih grupa vodozemaca na ovom ostrvu još raznovrsnija nego što se ranije mislilo, saopštio je Prirodnjački muzej Danske.

Poznavanje mesta gde vrste obitavaju - pa čak i prepoznavanje da su to zasebne vrste – od suštinskog je značaja za razumevanje biodiverziteta i njegovu zaštitu. Kombinovanjem muzejskih zbirki, terenskog rada i naprednih DNK analiza, istraživači su otkrili prethodno skrivenu raznolikost i rešili dugogodišnju taksonomsku zagonetku.

Preporučujemo

Razjašnjavanjem identiteta i rasprostranjenosti ovih tajanstvenih žaba, istraživanje pruža važnu osnovu za buduće napore u očuvanju madagaskarskih šuma koje ubrzano nestaju.

- Dijamantske žabe su svoju raznolikost krile pod našim nogama. Mnoge vrste provode veći deo života ispod šumske prostirke, a čak i kada se pojave, mogu izgledati varljivo slično – rekao je dr Mark D. Šerc, kustos herpetologije u Prirodnjačkom muzeju Danske i vodeći autor studije.

Dijamantske žabe spadaju u najupečatljivije vodozemce Madagaskara. Neke vrste su upadljivo okrugle, podsećajući na kišne žabe iz kontinentalne Afrike, i provode veći deo života skrivene ispod šumskog tla. Druge su dugonogi stanovnici mahovine ili snažne kopnene vrste. Iako većina na prvi pogled deluje smeđe, nekoliko njih skriva bljeskove narandžaste ili upečatljive bele ili crne šare na butinama i donjem delu leđa, što može služiti za plašenje predatora.

Zbog ovakvih skrivenih navika, dijamantske žabe su jedni od najmanje proučenih kičmenjaka na Madagaskaru.

12 godina rada

Projekat je počeo pre više od 12 godina nakon što su se istraživači više puta susreli sa žabama koje su jasno predstavljale neopisane vrste. Utvrđivanje njihovog identiteta pokazalo se kao izazov jer naučnici nisu mogli sa sigurnošću da povežu istorijska imena vrsta sa modernim genetičkim linijama.

– Kada sam započeo ovaj projekat pre 12 godina, već smo znali da postoji nekoliko vrsta koje čekaju na opisivanje, a gotovo svaka ekspedicija na Madagaskar otkrivala je novu. Neke je bilo relativno lako opisati, ali su druge bile komplikovane zbog nesigurnosti oko starijih imena vrsta. Raspetljavanje te zagonetke trajalo je godinama – rekao je Šerc.

Preokret je nastao zahvaljujući muzeomici – sekvenciranju DNK iz istorijskih muzejskih primeraka. Kombinovanjem genetskih podataka iz ovih istorijskih zbirki sa novoformiranim materijalom, uz analize spoljašnje i skeletne anatomije i oglašavanja žaba, istraživači su uspeli da povežu istorijska imena sa ispravnim evolucionim linijama i reše decenije taksonomske neizvesnosti.

Muzejski primerci pokazali su se kao ključni za utvrđivanje identiteta nekoliko vrsta.

– Muzejske zbirke su mnogo više od arhiva prošlosti, one su ključni naučni resursi za razumevanje današnjeg biodiverziteta. Sekvenciranjem istorijskih primeraka, uključujući i originalne tipske primerke, uspeli smo da odgovorimo na pitanja koja traju generacijama – rekla je dr Alis Pecold sa Univerziteta u Potsdamu, koja je predvodila rad na muzeomici.

Osnova za očuvanje

Studija predstavlja blisku saradnju između istraživača i institucija na Madagaskaru i u Evropi. Takođe pokazuje koliko su istraživanje biodiverziteta i njegovo očuvanje tesno povezani. Mnoge dijamantske žabe naseljavaju šume koje su sve više fragmentisane krčenjem, ali naučnici i dalje znaju izuzetno malo o biologiji mnogih vrsta.

– Ne znamo gotovo ništa o biologiji razmnožavanja mnogih vrsta, o veličini populacija ili ekološkim zahtevima. Bez tog znanja postaje mnogo teže proceniti njihov status ugroženosti i efikasno ih zaštititi – izjavio je dr Andolalao Rakotoarison sa Instituta za visoko obrazovanje Soavinandrijana Itasi na Madagaskaru.

Nalazi već utiču na planiranje zaštite na Madagaskaru. Tokom radionice za planiranje zaštićenih područja održane u martu 2026. godine, u okviru državnog programa „Biodiverzitet 30x30“, nekoliko novoopisanih vrsta – uključujući Rhombophryne quentini – direktno je doprinelo predlozima za jačanje i proširenje zaštićenih područja. Čak i nakon opisivanja sedam novih vrsta – čime je ukupan broj poznatih vrsta roda Rhombophryne porastao na 27 – istraživači zaključuju da gotovo sigurno preostaju dodatne, trenutno neimenovane vrste koje tek treba otkriti i naučno opisati.

Iako studija pomaže u rešavanju mnogih dugogodišnjih pitanja, dr Mark D. Šerc veruje da je to tek početak.

– Svaka novoopisana vrsta predstavlja milione godina jedinstvene evolucione istorije. Što više saznajemo o izuzetnim vodozemcima Madagaskara, postaje jasnije da je pred nama još ogroman put do potpunog otkrića – rekao je on.

(Telegraf Nauka/Statens Naturhistoriske Museum)