Pume u Patagoniji počele su da jedu pingvine — ali se sad ponašaju neobično

Pume u Patagoniji, u Argentini, jedu pingvine u nacionalnom parku — i to menja način na koji se ove velike mačke ponašaju međusobno.

Pume su obnovile svoju populaciju u argentinskom nacionalnom parku koji je bio dom koloniji pingvina — i mačke su odmah počele da jedu ptice. Sad se ispostavlja da inače solitarne pume koje jedu pingvine tolerišu jedna drugu češće nego što je očekivano.

Preporučujemo

Rezultati nove studije sugerišu da ponovna uspostavljanja populacija poput ovih mogu imati iznenađujuće posledice.

„Obnavljanje životinjskog sveta u današnjim izmenjenim okruženjima nije prosto vraćanje ekosistema u prošlost“, kažu autori. „To može stvoriti potpuno nove interakcije koje menjaju ponašanje i populacije životinja na neočekivane načine.“

Stočari u Patagoniji su oterali pume iz tog regiona u 20. veku. Nakon što je Nacionalni park Monte Leon osnovan 2004, pume su počele da se vraćaju. Međutim, u njihovom odsustvu, druge vrste su se prilagodile smanjenom pritisku predatora. Na primer, grupa Magelanovih pingvina (Spheniscus magellanicus), obično ograničenih na priobalna ostrva, osnovala je koloniju za razmnožavanje na matičnom kopnu, sa oko 40.000 parova.

Ubrzo nakon osnivanja parka, istraživači su počeli da primećuju ostatke pingvina u izmetu puma. Pume su iskorišćavale promenjeni ekosistem.

„Mislili smo da samo nekoliko jedinki to radi. Međutim, kada smo stigli tamo…bilo je mnogo uočenih puma u blizini pingvinske kolonije“, kažu istraživači.

U novoj studiji su korišćene kamere radi procene koliko puma živi u blizini kolonije pingvina, dva kilometra dugoj oblasti plaže unutar nacionalnog parka. Takođe je praćeno 14 puma pomoću GPS ogrlica i istraživana su mesta gde su pingvini bili ubijeni između 2019. i 2023. godine. Devet praćenih puma je lovilo pingvine, dok pet nije.

Pume koje su jele pingvine imale su veću varijaciju u svojim teritorijama od sezone do sezone, otkriva studija. Mačke koje jedu pingvine ostajale su blizu pingvinske kolonije kad su ptice bile u nacionalnom parku tokom sezone razmnožavanja. Međutim, kretale su se oko dva puta dalje kad su ptice migrirale tokom leta.

Pume koje jedu pingvine takođe su imale češću interakciju nego pume koje se oslanjaju na drugi plen. Istraživači su dokumentovali 254 susreta neke dve pume koje su jele pingvine, a samo četiri susreta između puma koje nisu jele pingvine. Većina susreta između puma desila se u krugu od jednog kilometra od kolonije pingvina.

Pošto je više puma koristilo koloniju kao izvor hrane, ovaj nesklad sugeriše da pume koje jedu pingvine tolerišu druge pume bolje nego one koje se hrane drugim plenom, verovatno zato što ne moraju mnogo da se nadmeću za obilnu hranu.

Zapravo, istraživači su otkrili da je gustina puma unutar parka bila više od dva puta veća od najveće prethodno zabeležene koncentracije u Argentini. Obično su odrasle pume samotnjaci i formiraju velike teritorije kako bi imale dovoljno plena za sebe i svoje mladunce.

Razumevanje kako se ponašaju veliki mesožderi kad se vrate u ekosisteme na koje je uticao čovek je ključno za planiranje zaštite jer omogućava rukovodiocima da dizajniraju strategije upravljanja koje su zasnovane na tome kako ekosistemi zapravo funkcionišu danas, a ne kako pretpostavljamo da bi trebalo da funkcionišu s obzirom na prošlosti, kažu ekolozi.

Znanje kako ponašanje puma utiče i na same mačke i na pingvine može pomoći budućim konzervacionim naporima u parku. Na primer, predatorstvo puma možda neće imati znatan efekat na velike kolonije, ali može uticati na rast novih, manjih kolonija. To je komplikovana situacija za ljude koji upravljaju tim područjem, jer su dve domaće vrste u interakciji na način koji je drugačiji od onog pre nego što su ljudske aktivnosti promenile ekosistem.

U budućnosti će se istraživati kako odnos između puma i pingvina utiče na drugi plen puma, kao što je gvanako (Lama guanicoe), rođak lame.

(Telegraf Nauka/Live Science)