Ovo baš niko nije očekivao! U gnezdu lešinara pronađeno nešto neverovatno, važno je za proučavanje istorije

Mnogo ljudi videlo je ptice kako skupljaju sitne veštačke materijale, poput delova plastičnih kesa ili paprinog otpada, i odnose ih u svoja gnezda. To ponašanje je rasprostranjeno među pticama. Međutim, ono što je jedinstveno kod nekih većih vrsta, poput supova, orlova i sokolova, jeste da se isto gnezdo koristi vekovima, ako je na sigurnom mestu.

Generacije ptica će nastaviti da zauzimaju i dodaju materijale ovim gnezdima stotinama godina, piše Phys.org.

Preporučujemo

Ovo ponašanje je dobro dokumentovano kod orla bradana (Gypaetus barbatus), ugrožene vrste lešinara koja pravi gnezda na liticama pećina, stenovitim skloništima ili na izbočinama stena. Orao bradan se najčešće može naći u evropskim planinskim vencima, posebno na Pirinejima. Okruženje u mnogim od ovih regiona je suvo, posebno u pećinskim strukturama gde se gnezda nalaze, stvarajući idealno okruženje za dugotrajno očuvanje.

Pre više od deset godina grupa istraživača u Španiji imala je priliku da detaljno ispita 12 ovih gnezda. Njihova studija je nedavno objavljena u žurnalu Ecology i govori o nizu iznenađujućih otkrića.

- Između 2008. i 2014. godine sproveli smo intenzivno istraživanje fokusirajući se na više od 50 dobro očuvanih istorijskih gnezda bradana u delovima južne Španije, gde je vrsta izumrla pre između 70 i 130 godina. Ukupno 12 gnezda je ispitano, a ostaci su identifikovani i analizirani sloj po sloj, prateći ustaljene arheološke stratigrafske metode – naveli su oni u studiji.

Tim je pretraživao vekovima stare ljuske jajeta, ostatke plena i materijal za gnezda, a među njima su pronašli i 226 predmeta koje su napravili ili izmenili ljudi – pružajući uvid u prošle ekosisteme i ljudske kulture iz regiona. Nalazi su uključivali predmete poput praćke napravljene od esparto ili španske trave, cipele, strelu za samostrel, ukrašeni komad ovčje kože i drveno koplje.

Ono što je bilo najveće iznenađenje je što su neki predmeti bili stari više od 600 godina, pokazalo je datiranje radioaktivnim ugljenikom. Jedna cipela je stara oko 675 godina, ukrašena koža oko 650 godina, a jedan komad korpe 150 godina.

Foto: Shutterstock

- Zahvaljujući čvrstoći struktura gnezda bradatog supa i njihovim lokacijama u zapadnom Mediteranu, uglavnom na zaštićenim mestima kao što su pećine i stenovita skloništa sa relativno stabilnom temperaturom i niskom vlažnošću, ona su delovala kao prirodni muzeji, čuvajući istorijski materijal u dobrom stanju - pišu autori.

Osim predmeta koje su napravili ljudi, istraživači su pronašli 2.117 kostiju, 86 papaka, 72 ostatka kože, 11 ostataka dlake i 43 ljuske jajeta. Tim napominje da ova studija i njena otkrića „mogu pružiti informacije o vremenskim promenama u trofičkom spektru, prošlom okruženju, kao i prisutnim divljim i domaćim vrstama“.

Takođe nazivaju ova gnezda moćnim alatom za istraživanje i razumevanje više o ekologiji, trendovima biodiverziteta i ekološkim promenama kojima su supovi izloženi. Otkrića bi potencijalno mogla da informišu napore za obnovu staništa i ponovno uvođenje vrsta.

Bradan, orao bradan ili kostoberina (Gypaetus barbatus) je vrsta lešinara. Nekad je bio najveća ptica u Srbiji, ali ga danas više nema u prirodi. Mužjaci su dugi do 113 centimetara i imaju raspon krila do 270 centimetara.

(Telegraf Nauka/Phys.org)