Pauk bez otrova pronašao način da otruje plen

Neotrovna vrsta pauka uhvaćena je kako truje svoje žrtve tako što svilene omče premazuje izbljuvanim toksinima!

Pauk poznat kao čipkasti tkalac pernatih nogu (Uloborus plumipes), rasprostranjen širom Evrope i Afrike, nema otrovne žlezde u predelu glave, zbog čega se smatralo da je bezopasan. Međutim, biolozi su sumnjali da ovaj pauk koristi drugačiji oblik hemijskog oružja.

Preporučujemo

Ekološkinja Sjaođing Peng sa Univerziteta u Lozani i njene kolege sada su otkrili da ovi pauci izlučuju toksine iz srednjeg creva na plen koji su omotali svilom, kako bi ga onesposobili.

Iako se jedinjenja iz creva razlikuju od onih koja se nalaze u očnjacima otrovnih paukova, izgleda da su jednako efikasna u likvidaciji plena.

„Ovi uzorci pokazali su snažno insekticidno dejstvo, ubijajući u proseku 50 odsto voćnih mušica u roku od sat vremena nakon inokulacije“, kaže ekološkinja Đulija Zankoli, takođe sa Univerziteta u Lozani.

Istraživači su ustanovili da su ovi toksični proteini slični onima koji se nalaze u digestivnim tečnostima drugih paukova, poput vrste Parasteatoda tepidariorum, iako ta vrsta poseduje i otrovne žlezde.

„Ovi nalazi pokazuju da paukovi toksini nisu isključivo ograničeni na specijalizovane žlezde koje luče otrov, već igraju ulogu i u sistemu za varenje“, objašnjavaju Peng i njen tim u svom radu. „To podržava teoriju o evolutivnoj povezanosti između ova dva sistema, sugerišući da su toksini prvobitno imali ulogu u varenju, pre nego što su prilagođeni za upotrebu kao otrov.“

Za razliku od svojih otrovnih srodnika, U. plumipes nema kanale u očnjacima kroz koje bi mogao nešto da ubrizgava, što su istraživači i potvrdili. Oni pretpostavljaju da je ovaj pauk tokom evolucije izgubio svoj otrov, ali je to nadoknadio prelaskom na korišćenje digestivnih toksina.

Iako se ljudi često plaše paukova zbog njihovih otrovnih sposobnosti, oni imaju ključnu ulogu u ekosistemima - drže brojnost insekata pod kontrolom i predstavljaju hranu za mnoge ptice, gmizavce i druge životinje, pa čak i za ljude, a uz to često izgledaju veoma upečatljivo. Njihovi otrovi su pokazali i potencijal za medicinsku primenu, pa bi moglo vredeti istražiti i osobine njihovih crevnih toksina.

Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu BMC Biology.

(Telegraf Nauka/Sciencealert.com)