Otrovni čekićoglavi crvi ubice okupiraju Ameriku! Ako ih neko preseče na pola, desi se POTPUNI UŽAS

U Teksasu se suočavaju s neobičnim, ali zabrinjavajućim fenomenom – invazijom otrovnih crva čekićaste glave, poznatih po svom karakterističnom izgledu i opasnim osobinama. Ovi neobični stvorovi, čije je prisustvo u porastu nakon višenedeljnih obilnih kiša, izazivaju pažnju stručnjaka i stanovnika. Crvi čekićaste glave (poznati i kao Bipalium vrste) lako su prepoznatljivi po svom izgledu: imaju ravnu glavu nalik na čekić morskog psa istog imena, svetlu mednu boju, tamniju „kragnu“ oko glave i jednu do pet pruga duž tela. Ovi crvi, koji mogu narasti do 30 cm, poreklom su iz jugoistočne Azije, ali su u Sjedinjene Američke Države verovatno stigli krajem 19. veka, najverovatnije preko hortikulturnih biljaka. U Teksasu su postali uobičajeni u tropskim i suptropskim područjima, posebno u vlažnim uslovima kakve donose obilne kiše.

„Obilne padavine su doslovno 'isprale' ove crve na površinu“, objašnjava Ešli Morgan-Olvera, direktorka za istraživanje i obrazovanje pri Institutu za invazivne vrste Teksasa (TISI). Obično se skrivaju od sunčeve svetlosti ispod lišća, kamenja ili u vlažnom tlu, ali kiše su ih učinile vidljivijim u dvorištima, na pločnicima i u baštama.

Iako na prvi pogled deluju bezazleno, crvi čekićaste glave predstavljaju ozbiljnu pretnju. Oni su grabljivci koji se hrane kišnim glistama, ključnim za zdravlje tla i ekosistema. Smanjenjem populacije kišnih glista, ovi crvi indirektno ugrožavaju rast biljaka i plodnost zemljišta.

Pored toga, crvi luče otrovni hemijski spoj, sličan onom koji se nalazi u nekim ribama, kao zaštitu od predatora. Ovaj neurotoksin može izazvati iritaciju kože kod ljudi ako se crv dodirne golim rukama. Stručnjaci preporučuju nošenje rukavica prilikom rukovanja, čak i ako je crv mrtav. Ako dođe do kontakta, preporučuje se pranje zahvaćenog područja sapunom i vodom, a zatim nanošenje dezinfekcionog sredstva za ruke.

Dobra vest je da crvi nisu opasni za kućne ljubimce. Ako pas ili mačka progutaju crva, mogu osetiti mučninu i povraćati, ali nema dugoročnih posledica. Ipak, zbog njihove lepljive sluzi, crvi se mogu zalepiti za krzno životinja, što može izazvati nelagodu.

Jedna od najfascinantnijih, ali i najproblematičnijih osobina ovih crva je njihova sposobnost aseksualne reprodukcije. Ako se crv preseče na pola, svaki deo može regenerisati novu glavu ili rep, stvarajući dva nova crva u roku od samo deset dana. Zbog toga stručnjaci upozoravaju da ih ne treba seći ili ubijati na licu mesta.

Umesto toga, preporučuje se bezbedno uklanjanje: crva treba staviti u plastičnu kesu i zamrznuti 48 sati ili potopiti u mešavinu soli i sirćeta. Alternativno, može se koristiti citrusno ulje, koje je takođe efikasno. (Telegraf Nauka/Yahoo News)