Omiljeno voće nestaje sa planete: Klimatske promene razaraju najvažnije tropske useve

Globalno zagrevanje preti postojanju najpopularnijeg voća na svetu, pošto područja Latinske Amerike i Kariba, gde se uzgaja skoro dve trećine banana, do 2080. godine neće biti pogodna za rast tog voća.

Rastuće temperature, ekstremni vremenski uslovi i štetočine povezane sa promenom klime uveliko pogađaju države poput Gvatemale, Kostarike i Kolumbije, smanjujući prinose i uništavajući ruralne zajednice u tom području, navodi se u novoj studiji Going Bananas: How Climate Change Threatens the World’s Favourite Fruit.

Preporučujemo

Banane su najkonzumiranije voće i četvrti najvažniji usev na planeti – posle pšenice, pirinča i kukuruza. Oko 80 odsto banana na svetu koje se uzgoje su i namenjene za lokalnu upotrebu, a više od 400 miliona ljudi zavisi od tog voća za 15 do 27 odsto dnevnih kalorija.

Procene su da 80 odsto izvezenih banana, koje završavaju u prodavnicama širom sveta, dolaze iz Latinske Amerike i Kariba, a to područje važi za jedno od najranjivijih i najosetljivijih na ekstremne vremenske prilike i sporo menjanje klime.

Popularni usev ugrožen je klimatskim promenama, a sa njim i vitalni izvor hrane i sredstava za život za zajednice koje skoro uopšte nisu doprinele globalnom zagrevanju.

"Klimatske promene ubijaju naše useve. To znači da neće biti prihoda zato što nećemo imati šta da prodamo. Ono što se dešava jeste da moja plantaža umire. Ono što se dešava je smrt", kaže Aurelija Pop Kso, uzgajivačica banana iz Gvatemale.

Banane, posebno sorta "kavendiš", osetljiva je voćka. Zahtevaju temperaturni opseg između 15 i 35 stepeni Celzijusa da bi uspevale i taman dovoljno vode, ali nikako previše. Vrlo su osetljive na oluje, zbog kojih mogu da stabla mogu da odbace listove zbog čega je biljci mnogo teže da vrši fotosintezu.

Uprkos tome što postoje stotine vrsta banana, "kavendiš" čini najveći udeo uzgoja i izvoza jer su ga konglomerati odabrali zbog prijatnog ukusa, izdržljivosti ploda i visokog prinosa.

Baš taj manjak genetske varijacije čini banane veoma ranjivim na promenu klimatskih uslova.

Klimatska kriza narušava uslove za uzgoj, ali i doprinosi širenju gljivičnih bolesti koje već desetkuju useve i sredstva za život. Bolest crnog lišća može da umanji sposobnost banane da vrši fotosintezu za 80 odsto, a gljiva koja je izaziva uživa u vlažnim uslovima izazvanim obilnim padavinama i plavljenju.

Porast temperature i promene u režimu padavina pogoršavaju širenje još jednog gljivičnog oboljenja — fuzarijuma tropskog soja 4, mikroorganizma koji se prenosi kroz zemljište i uništava čitave plantaže „kavendiš“ banana širom sveta.

(Telegraf Nauka/RTS)