Misteriozno kamenje severne Poljske: Kako su glečeri, mrazni džinovi i đavoli oblikovali krajolik i kulturu

Na severu Poljske, razbacani po ravnicama i šumama, nalaze se ogromne kamene gromade poznate kao eratički blokovi. Njihovo prisustvo dugo je zbunjivalo ljude, odnosno pitanje kako su te masivne stene dospele tu gde su sada? Iako ih danas nauka prepoznaje kao ostatke ledenog doba, koje su glečeri doneli iz dalekih krajeva, vekovima su bili predmet mitova, legendi i sujeverja. Ova zanimljiva veza između geologije i folklora bila je predmet detaljnog istraživanja koje je vodio etnolog dr Robert Pjotrovski, uz podršku Poljskog nacionalnog naučnog veća, prenosi Archaeology News.

Eratičko kamenje, poznato i kao glacijalni blokovi, nastalo je u toku poslednjeg ledenog doba kada su glečeri nosili ogromno kamenje sa severa Skandinavije ka jugu, ostavljajući ih rasute po teritoriji današnje Poljske. Naučnici, poput petrologa i geologa, mogu sa velikom preciznošću odrediti odakle je svaki pojedinačni kamen poreklom, zahvaljujući analizi minerala i izotopa. Radioizotopska ispitivanja omogućavaju i da se odredi koliko dugo se kamen nalazi na površini Zemlje, kao i starost oštećenja na njegovoj površini.

Preporučujemo

Ipak, lokalno stanovništvo kroz vekove nije imalo pristup takvoj tehnologiji i znanju. Umesto toga, stvarali su priče koje su objašnjavale prisustvo misterioznih gromada u pejzažu. U tim pričama, kamenje su donosili mrazni džinovi iz zaleđenih oblasti iza Baltičkog mora, bacali ih besno preko zemalja, ili nosili na leđima kroz ledene ravnice. Druga verzija kaže da je đavo gađao sela i crkve ovim kamenjem. Treće priče govore o ljudima koji su bili kažnjeni i pretvoreni u kamen, ili o vešticama koje su igrale ritualne plesove oko njih.

- Stene su identifikovane kroz priče i tako su postale deo kulturnog pejzaža. Takve naracije podstiču maštu više nego suvoparne enciklopedijske definicije i pomažu ljudima da informacije duže pamte - objašnjava dr Pjotrovski.

Jedan od najpoznatijih mitoloških kamena je tzv. Đavolji kamen. U jednoj verziji legende, džin ga je nosio preko zaleđenog Baltičkog mora. U drugoj, kamen je ostavljen tokom Švedske potopne ofanzive (poznate kao Švedski potop, sredinom 17. veka). Treća legenda kaže da je kamen došao iz Švedske, na leđima mitskog stvora.

Zanimljivo je da sve ove legende na neki način odgovaraju geološkoj realnosti. Kamenje je zaista prešlo velike udaljenosti, putujući sa severa Evrope do Poljske, zarobljeno u glečeru i naposletku ostavljeno kada se led otopio. Ovo je primer kako narodne priče mogu reflektovati delove stvarne istorije na simboličan način.

U 19. veku, eratički blokovi su dobili i dodatnu simboliku, odnosno, počelo je da se smatra svetim i zaštićenim. Narodne legende koje su se tada formirale nisu samo služile kao način razumevanja prirode, već su postale i mehanizam očuvanja prirodnih spomenika.

Jedna upečatljiva priča govori o litvanskom mlinaru koji je želeo da iskoristi jedan takav kamen za pravljenje mlinskog točka. Lokalni radnici odbili su da ga dodirnu, ubeđeni da je kamen svet i nedodirljiv. Zato je mlinar morao da angažuje radnike iz drugih krajeva. No, to je bio početak nesreće: jedan radnik je slomio nogu, drugi je izgubio oko, a treći je poginuo tokom transporta. Mlinar je završio kao alkoholičar i bankrotirao. Za lokalno stanovništvo, ovo je bio jasan dokaz da je kamen proklet i da ga treba ostaviti na miru.

Ovakve priče, iako zastrašujuće, služile su kao nenamerna metoda zaštite. Dr Pjotrovski ovaj fenomen naziva „nesvesna zaštita geoloških objekata“. Mitologija i strah od posledica sprečavali su ljude da uklanjaju ili oštećuju kamenje, čime je očuvano do danas.

I pored svoje mitološke reputacije, eratičko kamenje imalo je i praktične namene. Korišćeno je za pravljenje mlinskih kamenova, kao i za gradnju megalitskih grobnica. Uprkos funkcionalnoj vrednosti, mitovi su često imali veću moć nego praktičnost—strah i poštovanje prema „živim“ kamenovima često su sprečavali njihovo korišćenje.

Jedna zanimljivost je da se u nekim slučajevima verovalo da kamen „ne da da ga pomere“. Ako bi pokušali da ga pomere, usledile bi prirodne nepogode, smrt ili nesreća. U tome se vidi kako je mitologija istovremeno bila i vid ekološke i kulturne zaštite.

Istraživanje dr Pjotrovskog pokazuje koliko su mitovi i narodne priče ukorenjeni u ljudsku potrebu za tumačenjem sveta. Nauka nam danas nudi precizne odgovore o poreklu i starosti eratičkih blokova, ali folklor pruža nešto drugačije, što bi bila veza sa prošlošću, zajednicom i duhom predaka.

Eratičko kamenje Poljske tako postaje više od geološkog fenomena. Ono je spona između ledenih doba i savremenog čoveka, između glečera i legende, između nauke i mita. I kao što dr Pjotrovski zaključuje narativi stimulišu maštu više nego enciklopedije i ostaju duže u pamćenju.

(Telegraf Nauka / Archaeology News)