Šta je starije - kokoška ili jaje? Naučnici dali odgovor

Istraživanje sprovedeno od strane naučnika sa Univerziteta u Varkafu i Univerziteta u Šefildu nudi delimičan odgovor na vekovno pitanje "Šta je starije kokoška ili jaje?". Prema njihovim saznanjima, odgovor je "kokoška", tačnije, određeni protein koji se nalazi u jajetu.

Istraživači su otkrili da protein iz jaja, ovocleidin-17 (OC-17), igra ključnu ulogu u formiranju ljuske jajeta. Ovaj protein deluje kao katalizator, pomažući u procesu formiranja kristala kalcita koji čine tvrdu spoljašnju ljusku jajeta. Na osnovu ovog otkrića, naučnici sugerišu da je prvo morao postojati protein iz kokoške kako bi se omogućila formacija jaja, što implicira da je kokoška bila "prva".

Preporučujemo

Iako je dugo bilo poznato da protein ovocleidin-17 (OC-17) igra značajnu ulogu u formiranju ljuske jajeta, naučnici nisu znali kako tačno deluje. Ispostavilo se da OC-17 ima ključnu ulogu u procesu kristalizacije kalcita, koji je osnovni materijal iz kojeg se formira tvrda ljuska jajeta. Ovaj protein se vezuje za amorfni kalcijum karbonat na površini jaja, koristeći dve grupacije argininskih ostataka koje deluju kao hemijski "čeljusti", držeći nanočestice kalcijum karbonata na mestu. Kada se kristali počnu formirati, OC-17 deluje kao katalizator, pomažući u stvaranju malih kristalića koji dalje rastu.

Dakle, iako je pitanje o tome šta je starije, kokoška ili jaje, još uvek ostaje otvoreno iz filozofske perspektive, naučnici su usmerili pažnju na ključni protein koji omogućava formiranje jajeta i koji bi mogao biti odgovor na ovo staro pitanje — prvo je morao postojati protein kokoške da bi nastalo jaje.

Ipak, da li to sigurno znači da je kokoška starija? Možda ne, jer je jedan od naučnika uključenih u istraživanje priznao da su postojale druge vrste jaja koje su prethodile kokoškama, i da te vrste nisu nužno proizvodile svoja jaja na isti način. Samo zato što je kokoška potrebna da bi se stvorilo kokošje jaje, ne znači da jaje dinosaura nije moglo postojati bez tiranosaurusa. Pored toga, teorija evolucije je odavno učinila dilemu o kokošci i jajetu nečim što više nije misterija: kada u jednačinu uvrstimo prilagođavanje vrsta, prilično je jednostavno uvideti kako bi nova vrsta koja polaže jaja mogla nastati.

Iako činjenica da je zagonetka, shvaćena doslovno, u stvari trivijalna, zapravo nije od velikog značaja, jer je njeno pravo značenje oduvek bilo više metaforičko nego naučno. Kao što su to shvatili drevni filozofi koji su je prvi postavili, ona je bila način ukazivanja na misteriju prvih uzroka – šta je stvorilo univerzum i kako je ta stvar stvorena. Ova zagonetka ostaje korisna i danas kao skraćenica za bilo koju situaciju u životu u kojoj uzroci ne mogu biti razdvojeni.

(Telegraf.rs)