„On je poput oaze u podvodnoj pustinji“: Blatni vulkan Borealis je skriveno utočište života na dnu mora

Mada su podvodni vulkani često smatrani negostoljubivim mestima za život, nova istraživanja pokazuju da pojedini od njih mogu biti prava utočišta za morske vrste. Jedan od takvih je blatni vulkan Borealis, koji se nalazi na dubini od 400 metara u Barencovom moru. Ovaj podvodni fenomen je otkriven tek 2023. godine, a istraživači sada ispituju njegovu ulogu u očuvanju morskog biodiverziteta.

Naučnici sa Arktičkog univerziteta u Norveškoj (UiT), u saradnji sa REV Ocean, objavili su rezultate opsežne interdisciplinarne studije koja je potvrdila da ovaj vulkan nije samo geološka retkost, već i ekološko utočište za brojne morske organizme, prenosi SciTech Daily.

Preporučujemo

Dok su pojedini delovi kratera blatnog vulkana Borealis nepogodni za život zbog svoje strukture, istraživači su otkrili da karbonatne naslage, minerali koji su se taložili hiljadama godina, omogućavaju rast i razvoj brojnih morskih organizama. Ove čvrste karbonatne formacije, koje su rezultat dugotrajnog hemijskog procesa, predstavljaju stabilan supstrat na kojem obitavaju moruzgve, crvi serpulidi, demosunđeri, pa čak i retke kolonije oktokorala.

- Borealis je poput oaze u podvodnoj pustinji, gde različite vrste mogu da pronađu sklonište i hranu - objašnjava profesor Giuliana Panijeri, vodeći autor studije objavljene u časopisu Nature Communications.

Pored beskičmenjaka, ovaj vulkan privlači i brojne komercijalno značajne vrste riba. Istraživači su uočili velika jata ugotice, ali i ribe morskog dna poput pegavog vuka, bakalara, četvorobradog morskog oslića i crvene ribe (Sebastes spp.). Posebno je značajna prisutnost crvene ribe, koja se nalazi na crvenoj listi ugroženih vrsta.

- Ne znamo kakve bi bile posledice njenog nestanka, ali znamo da je Borealis jedno od mesta gde ona uspeva da opstane - ističe Panijeri.

Ovo otkriće je posebno važno jer ukazuje na to da očuvanje takvih podvodnih ekosistema može doprineti zaštiti ugroženih vrsta i balansiranju morskih prehrambenih lanaca.

Jedan od najupečatljivijih nalaza istraživačkog tima jeste da blatni vulkan Borealis već hiljadama godina ispušta metan u okean. Istraživači su analizirali sedimente stare do 2,5 miliona godina, koji su sadržali ostatke mikroskopskih morskih organizama iz davnih epoha.

Tokom ekspedicije u maju 2024. godine, istraživači su pomoću daljinski upravljanog vozila ROV Aurora, koje se nalazilo na brodu Kronprins Haakon, potvrdili da vulkan zagreva okolinu na 11,5 stepeni Celzijusa, dok temperatura morskog dna u tom regionu obično iznosi oko 4 stepena Celzijusa.

Prisustvo opsežnih karbonatnih naslaga oko vulkana takođe ukazuje na to da je ovaj proces star hiljadama godina. Zanimljivo je da se ovakvi vulkani, koji ispuštaju metan, smatraju prirodnim prozorima u prošlost, jer mogu pružiti uvid u drevne klimatske promene i geološke procese koji oblikuju morsko dno.

Borealis blatni vulkan je jedinstveni geološki i ekološki fenomen, koji naučnicima pruža retku priliku da prouče složene interakcije između geoloških procesa i morskih ekosistema.

Ovo otkriće dolazi u ključnom trenutku, s obzirom na to da Norveška planira zaštitu 30% kopna i mora do 2030. godine. Prema Panijeri, zaštita velikih oblasti dubokomorskog dna mogla bi omogućiti da ovakva staništa funkcionišu kao utočišta za ugrožene vrste i kao izvor populacija koje bi mogle ponovo kolonizovati degradirane ekosisteme.

Osim toga, razumevanje ovih ekosistema ima značajan uticaj na industriju nafte i gasa, kao i na buduće aktivnosti dubokomorskog rudarstva.

Blatni vulkan Borealis je dokaz da čak i u naizgled negostoljubivim uslovima može cvetati bogat morski život. Njegovo istraživanje pomaže naučnicima da bolje razumeju povezanost između geologije, hemije i biologije, dok istovremeno postavlja važna pitanja o očuvanju dubokomorskih ekosistema u eri sve većeg pritiska na okeane.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)