Kako čuveno pustinjsko drvo preživljava ekstremnu toplotu – i opasnost sa kojom se suočava

Novo istraživanje otkriva da surove letnje temperature i postojani sušni uslovi u velikom delu Arizone i jugozapada Sjedinjenih Država dvostruko pogađaju drveće koje pokušava da reguliše sopstvenu temperaturu, dovodeći bitan deo pustinjskog ekosistema u opasnost.

Studija je posmatrala čuvenu Fremontovu topolu, koja ima veliki ekološki značaj zbog svoje sposobnosti da podržava druge biome. Takođe je izdržljiva – može da uspeva i tokom leta u Feniksu i tokom zima u Flagstafu.

Preporučujemo

Ako se, pak, toplotni talasi povećavaju, ključni aspekt sposobnosti preživljavanja ovog drveta – mehanizam hlađenja putem lišća – sve više će biti ugrožen. Ne samo da vrućina uzrokuje stres kod drveća, već je drveću potrebno dovoljno vode radi hlađenja listova, a pored klimatskih promena i brana koje menjaju prirodne vodene tokove – teže je doći do vode.

Vodna ograničenja koja izazivaju ljudi, udružena sa povećanjem toplote i suše širom jugozapada, biće teška po ovo drveće, što će dovesti do gubitka staništa i stresa za druge vrste koje zavise od topola u pogledu hladovine, hrane, poput dabrova, i mesta za gnežđenje.

Ovaj rad dodatno ukazuje da će klimatski uticaji i upravljenje vodnim resursima drastično promeniti naš svet ako ne napravimo neke velike promene.

Istraživači sa Univerziteta Severne Arizone upotrebili su drveće u botaničkoj bašti kako bi kontrolisali faktore životne sredine i proučavali kako se biljke bore sa sve jačim toplotnim talasima.

Izabrali su četiri populacije Fremontove topole iz različitih uslova životne sredine. Tokom jula 2023, najtoplijeg meseca koji je globalno zabeležan u toj tački, prikačili su senzore za lišće radi merenja temperature drveća.

Drveće je uspevalo da rashladi svoje listove ispod smrtonosnih nivoa pomoću rashlađivanja isparavanjem, slično načinu na koji se ljudi znoje da bi rashladili kožu tokom vrelog dana. Čak i u ekstremnim vrelim talasima, Fremontove topole su preživele.

To je sjajna vest, ali postoji jedan bitan preduslov – drveću je neophodnan pristup adekvatnom snabdevanju vodom, što postaje sve neizvesnije dok jugozapad SAD postaje topliji, suvlji i naseljeniji.

Ovi nalazi su zabrinjavajući za drvo koje voli vodu kao Fremontova topola – razvija se kad je korenje u vodi, što znači da ćemo je izgubiti ako vodeni tokovi iznad i ispod zemlje presuše. Na primer, područje jezera Havasu je imalo bogatu populaciju Fremontovih topola koje su umrle zbog ograničene dostupnosti vode i ekstremne toplote.

Propast te pustinjske šume odnela je bitna staništa za ptice i druge životinje koje se oslanjaju na drveće radi zaštite od ekstremne toplote. Čak i ako se voda vrati, malo je verovatno da će se vratiti drveće. U stvari, životni prostor Fremontovih topola, koji je bio prilično širok i raznolik, verovatno će se sužavati tokom narednih godina.

Ljudske populacije u Arizoni i na jugozapadu SAD će takođe verovatno iskusiti negativne efekte gubitka ovih pustinjskih šuma. Zdravo drveće hladi vodene tokove, povećava količinu kiseonika, pruža zaštitu od sunca tokom aktivnosti na otvorenom, doprinosi kontrolisanju erozije duž vodnih puteva i povećava biodiverzitet.

Sledeći korak za istraživače je sađenje drveća iz toplijih sredina u degradirane oblasti da bi doprineli obnovi ekosistema. Ovo istraživanje je takođe postavilo temelje za buduću obnovu i zaštitu ovih značajnih ekosistema.

(Telegraf Nauka/Phys.org)