Izuzetno retka polumuška-poluženska tarantula bila je rođena u Urugvaju

Izvanredni primerak koji možete videti ispod je prva dokumentovana tarantula sa ginandromorfnim karakteristikama – jedna strana tela je ženska, a druga strana je muška.

Preporučujemo

Ovaj slučaj je prvi put otkriven 2014. u laboratoriji Univerziteta Republike u Urugvaju kad su stručnjaci posmatrali grupu narandžastih tarantula Pterinochilus murinus koje su se upravo presvukle u odraslo telo.

Nakon izlaska iz nekadašnjeg egzoskeleta, jedna individua je pokazivala naročito zanimljiv izgled. Savršeno podeljena po sredini, imala je dlakaviju desnu stranu sa malo zdepastijim udovima, dok je leva strana bila golišavija i mršavija. Pažljivije ispitivanje je otkrilo da je desna strana tela bila ženska, dok je leva strana bila muška.

Ova pojava je poznata kao ginandromorfizam, genetsko stanje kad je organizam rođen i sa ženskim i sa muškim karakteristikama. Zabeležena je kod raznovrsnih životinja, od insekata-grančica i pčela do niza ptica, ali je to bio prvi put da je naučno dokumentovana kod tarantula iz podreda Mygalomorphae.

Isprva se činilo da je sve u redu i istraživači nisu primetili da je to stanje uticalo na tarantulu. Hodala je i hranila se normalno, bez primetnih teškoća u svakodnevnim aktivnostima.

Međutim, dok je postajala starija, počeli su da se javljaju problemi. Postoji nekoliko osobenosti kod ginandromorfa. Kod tarantula, mužjaci ne nastavljaju da menjaju egzoskelet nakon sazrevanja, kad se razviju njihovi polni organi. Uzrok je morfološka ograničenost, pošto bi oblik polnih organa otežao njihovo presvlačenje.

Međutim, ženke nastavljaju sa presvlačenjem nakon dostizanja odraslog doba. Ginandromorfna jedinka je prošla kroz presvlačenje nakon sazrevanja i muški polni organ je pretrpeo deformaciju.

Istraživači su takođe primetili da je ginandromorfna jedinka ranjivija u slučaju agresije drugih, što možda nije previše iznenađujuće pošto je vrsta poznata po borbenom ponašanju.

Druga osobenost je bila u tome što je ginandromorf eksperimentalno suočen sa ženkama u četiti navrata – nijednom se nije udvarao, niti su ženke pokazivale bilo kakvu seksualnu reakciju. Prilikom jednog susreta, ginandromorfa je napala ženka, povredivši mu nogu. Uprkos ovim teškoćama, jedinka je doživela relativno normalnu starost.

Nije sasvim jasno šta uzrokuje ginandromorfizam kod bilo koje vrste, iako je poznato da se dešava usled nenormalne ćelijske deobe i odvajanja polnih hromozoma tokom ranog razvoja.

Kod životinja koje koriste X i Y hromozome za određivanje biološkog pola (ženske obično sa XX, a muške obično sa XY), neke ginandromorfne jedinke će imati neke ćelije koje mogu nositi X hromozom od jednog roditelja, dok druge mogu imati Y hromozom od drugog roditelja. Ovo dovodi do mozaicizma – ćelije u istoj individui imaju različit genetski sastav.

Pauci imaju značajno složenije polne hromozomske sisteme, sa različitim sastavima polnih hromozoma širom vrsta. Zbog te složenosti su naučnici ranije smatrali da je ginandromorfija ekstremno retka kod tarantula. Međutim, kao i uvek, priroda je puna iznenađujućih izuzetaka od pravila.

(Telegraf Nauka/IFL Science)