Senzacionalno: Pronađen gotovo potpuno očuvan leš jedne od NAJSTRAŠNIJIH životinja koja je ikad živela

Foto: Lopatin et al., Scientific Reports 2024

Mladunče homoterijuma, ili sabljozube velike mačke, vrste predatora koji je živeo na Zemlji do pre oko 30.000 godina, pronađeno je pre 6 godina, mumificirano, izuzetno očuvano u sibirskom permafrostu, a tim naučnika koji ga je proučavao objavio je svoja otkrića ove nedelje u časopisu Nature Scientific Reports.

Uprkos tome što je prošlo više od 31.000 godina od smrti ove životinje, mladunče je ostalo u skoro savršenom stanju u smrznutoj zemlji.

Preporučujemo

Ova mala sabljozuba mačka otkrivena je 2020. godine. Mumija uključuje celu glavu životinje i jedan prednji ud, ramena i grudni koš i jednu od zadnjih nogu. Tim je fokusirao svoje istraživanje na glavu mumije i zubne karakteristike kako bi odredio vrstu sabljozube mačke i bolje razumeo geografsku distribuciju vrste i njenu jedinstvenu morfologiju.

„Proučavano smrznuto mumificirano mladunče potvrđuje moderne rekonstrukcije životnog izgleda, napravljene od ostataka kostiju odraslih jedinki“, rekao je Aleksej Lopatin, paleontolog sa Paleološkog instituta Borisjak u Rusiji i glavni autor rada.

„Takođe dopunjuje spoljašnje karakteristike — boju krzna, veličinu njuške, veličinu ušiju, oblik jastučića za stopala, itd. Ovo se ne može videti na ostacima skeleta.“

Radiokarbonsko datiranje uzorka dalo je starost od približno 31.800 godina, što ga čini nekoliko hiljada godina starijim od drugog mladunčeta pronađenog 2018.

Drugim rečima, kada su ljudi crtali najstarije pećinske slike u Laskou, ovo mladunče je bilo već mrtvo skoro 15.000 godina. Istraživački tim je koristio tronedeljni leš mladunčeta lava za komparativnu analizu starije mačke, a CT je skenirao mumiju da bi otkrio njenu strukturu skeleta neinvazivno.

Istraživači su identifikovali sabljozubu mačku kao primerak vrste Homotherium latidens. Homoterijum, takođe poznat kao sabljozuba mačka sa zubima, bio je sabljasti predator napravljen za trčanje na velike udaljenosti.

Homoterijum je imao kraće sekutiće od drugih sabljozuba, poput Smilodona, a takođe je bio mršaviji - čak mršaviji od modernih lavova (Panthera leo). Identifikacija vrste mladunaca potvrđuje da je homoterijum bio prisutan u Aziji u kasnom pleistocenu, napisali su istraživači u studiji.

Foto: HENDRIK SCHMIDT / AFP / Profimedia

„Tako je prvi put u istoriji paleontoloških istraživanja direktno proučavan spoljašnji izgled izumrlog sisara koji nema analoga u savremenoj fauni“, napisao je tim.

Lobanja mumije je bila malo deformisana, ali njena dobro očuvana desna strana omogućila je timu da rekonstruiše njen oblik.

Primetili su da je vrat sabljaste mačke više nego dvostruko deblji od vrata lava. Mladunče je pokazatelj kako odrasli homoterijumi - koji se razlikuju po kratkom telu i relativno dugim nogama - dobijaju oblik.

Pored uporedne analize i superlativne starosti primerka, sabljastozuba mumija može dati još više uvida u drevnu prošlost.

„Mišići, kosti i koža su dobro očuvani u ledu permafrosta“, rekao je Lopatin.

"DNK se može izdvojiti, a ovo je jedna od narednih faza našeg istraživanja. Izvlačenje genetskih informacija iz primeraka sačuvanih permafrostom je u modi, i to sa dobrim razlogom. Jedinstveni uslovi očuvanja znače da genetski materijal može ostati netaknut desetinama hiljada godina. 2022. godine, tim istraživača je pronašao divno očuvanu bebu runastog mamuta u rudniku zlata u Jukonu, a ranije ove godine tim je uspeo da dešifruje neke od genomske arhitekture mamuta koristeći hromozome sačuvane u permafrostu za neverovatnih 52.000 godina — u vreme kada su neandertalci još uvek bili tu. Neki novi jedinstveni mumificirani primerci već pronađeni u Jakutiji, gde su pronađeni mladunci pećinskog lava i sabljozubih mačaka.

(Telegraf.rs/gizmodo)