Vreme čitanja: oko 2 min.
Nakon 188 godina utvrđeno da najduža otrovna zmija na svetu predstavlja četiri vrste, a ne jednu
Vreme čitanja: oko 2 min.
Sa širokom rasprostranjenošću i nedostatkom poređenja između vrsta, kraljevska kobra je od 1836. smatrana jednom veoma raznolikom vrstom.
Uvek ima još vrsta za otkrivanje. Bilo da je u pitanju neobični gušter crv ili nešto odloženo u fioku decenijama, implikacije imenovanja nečeg novog mogu uključivati pomoć u očuvanju i druge koristi.
Kraljevska kobra sad dobija isti tretman. Višegodišnje istraživanje dovodi do otkrića da je zapravo reč o četiri vrste, a ne o jednoj, piše IFL Science.
Preporučujemo
Koja je najveća zabeležena brzina vetra – zavisi od instrumenta kojim se meri
Krije se iza nameštaja, a njegov otrov kida krvne sudove: Da li je smrtonosni evropski pauk sve opasniji?
Kraljevske kobre (Ophiophagus hannah) žive u velikom delu Azije, od Indije i Kine do Filipina i Sundskih ostrva. One su najduže otrovne zmije na svetu – mogu dostići 5,6 metara u dužini. Tehnički gledano, nisu prave kobre, pošto pripadaju rodu Ophiophagus, a ne rodu Naja.
Pokazatelji da se možda radi o različitim vrstama dolazili su iz širokog spektra razlika u izgledu između populacija širom pomenutih zemalja. Uprkos tome, kraljevska kobra je klasifikovana kao jedna vrsta, iako veoma raznolika, od 1836.
Godine 2021, istraživači su otkrili da postoji genetska varijacija u četiri različite populacije kraljevskih kobri. Sad je nova studija otkrila razlike i u fizičkom pogledu i u obrascima krljušti. Morfološke i genetske analize su izvedene na 153 primerka, uključujući pet skeletnih.
Četiri vrste su: severna kraljevska kobra (Ophiophagus hannah), sundska kraljevska kobra (Ophiophagus bungarus), zapadnogatska kraljevska kobra (Ophiophagus kaalinga) – u Zapadnim Gatima Indijskog poluostrva – i luzonska kraljevska kobra (Ophiophagus salvatana), na ostrvu Luzon na severu Filipina.
Naziv roda Ophiophagus odnosi se na kanibalističku prirodu kraljevskih kobri, koje prvenstveno konzumiraju druge zmije, kao i male sisare. Naziv je sastavljen od grčkog ophis (zmija) i phagos (jesti). Ranije se rod nazivao Hamadryas, ali je to zvanično promenjeno 1945.
Implikacije novih naziva su takođe važne. Sa novim nazivima i životnim prostorima za svaku od četiri vrste, ekolozi moraju da budu dodatno oprezni kad se radi o promenama u tim oblastima.
„Nadamo se da će njihov status jedinstvenih regionalnih predstavnika čuvenog roda podstaći ljude da se ponose njima, kao što je već slučaj u nekim oblastima (npr. u indijskog državi Karnataka), a ne da ih se gade i plaše“, kažu istraživači.
Naročito bi mnogo manja područja u kojima žive O. kaalinga i O. salvatana mogla biti ugrožena – zbog klimatskih promena, uništenja životne sredine ili prirodnih katastrofa.
Ova i buduće taksonomske revizije su naročito značajne za konzervaciju ovih najvećih otrovnih zmija na svetu. Prepoznavanje biološkog diverziteta je preduslov za mere konzervacije i izbegavanje ugroženosti ili ekstinkcije usled zanemarivanja.
Revizije su takođe značajne u pogledu protivotrova. Trenutno postoji samo jedan protivotrov za kraljevske kobre, ali istraživači sugerišu da bi se mogla proizvesti još tri u cilju bolje odbrane od varijacija otrova kod svake vrste.
(Telegraf Nauka/IFL Science)
Povezane vesti
Studija pokazuje da su tela papirnih osa veća u staništima bližim ekvatoru
Zone drveća obnavljaju prirodu na plantažama uljanih palmi
Veštačka gnezda podstiču reproduktivni uspeh pingvina, ali ne postoji univerzalni dizajn
Kako bi ekonomska teorija mogla pomoći u spasavanju ugroženih žaba
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
