Sablasni beli džinovski crvi razmnožavaju se ispod morskog dna na mestu susreta tektonskih ploča

Foto: Wikipedia/NOAA

Izgleda da se džinovski crvi raznožavaju ispod morskog dna na mestima hidrotermalnih izvora u istočnom Pacifiku kod arhipelaga Galapagos, piše Live Science.

Naučnici su ranije mislili da mikrobi i virusi predstavljaju jedine oblike života u tom skučenoj i negostoljubivoj sredini, ali je istraživanje Instituta Šmit prošle godine otkrilo da tamo žive i džinovski cevasti crvi.

Preporučujemo

„Otkrili smo, i koliko znamo to je prvo takvo otkriće, životinje iz tečnošću ispunjenih, plitkih šupljina ispod hidrotermalnih izvora u dubokom moru“, kažu istraživači. „Iako se znalo za mikrobnu i virusnu biosferu ispod morskog dna, pokazujemo da u toj uskoj kamenoj sredini ispod morskog dna žive i životinje“.

U šupljinama su se nalazili cevasti crvi „rekordnih veličina“, do 20 centimetara u slučaju jedne vrste (Oasisia alvinae) i više od 50 centimetara u slučaju druge (Riftia pachyptila). Sablasna bela stvorenja su pronađena između ploča stvrdnute lave duž Istočnopacifičkog grebena, gde se nekoliko tektonskih ploča sastaje kod obale Južne Amerike.

Istraživači su prvobitno tragali za larvama cevastih crva i drugih stvorenja za koje su pretpostavljali da bi mogli naseljavati hidrotermalne izvore iz Zemljine kore.

Hidrotermalni izvori se formiraju u vulkanski aktivnim oblastima kad voda koja prolazi kroz pukotine morskog dna dođe u dodir sa magmom i izbija kao vrela, mineralima bogata tečnost. Ova tečnost privlači životinje koje žive u simbiozi sa mikrobima koji mogu pretvoriti minerale u energiju.

„Brza kolonizacija ukazuje na efikasnu distribuciju larvi koje se prenose putem okeanskih struja pre smeštanja na mestu hidrotermalnih izvora putem plivanja nadole ili tonjenja“, kažu istraživači.

Međutim, naučnici nisu nikad videli te larve u vodi oko hidrotermalnih izvora, što je ukazivalo na neki drugi mehanizam njihove distribucije. Istraživači pretpostavljaju da larve budu usisane u okeansku koru sa vodom i putuju ispod dna pre smeštanja na mestu izvora.

Da bi proverili mogućnost da je prostor ispod morskog dna rezervoar za larve, naučnici su poslali vozilo sa daljinskim upravljanjem do izvora na dubini od 2.515 metara. Izbušili su rupe u morskom dnu i podigli kamene ploče, otkrivajući džepove ispunjene hidrotermalnom tečnošću unutar slojeva stvrdnute lave.

Džepovi su bili puni odraslih cevastih crva. U jednoj šupljini su bila dva muška crva R. pachyptila sa testisima punim sperme i dva ženska crva iste vrste sa jajnicima punim jajnih ćelija, što je ukazivalo da je raznožavanje moguće ispod morskog dna. Pukotine od šupljina do površine dna bile su takođe naseljene.

„Postoji kontinuirana životna sredina cevastih crva od šupljina ispod morskog dna do površine morskog dna“, kažu istraživači. „Ovi nalazi potvrđuju našu hipotezu o disperziji larvi u okeanskoj kori ispod morskog dna“.

Larve mogu ući ispod dna kroz pukotine pomoću okeanskih struja na dnu. Dok većina verovatno pronađe put napolje, prisustvo odraslih jedinki u šupljinama sugeriše da neke larve ostanu da žive trajno u okeanskoj kori.

(Telegraf Nauka/Live Science)