Ovo je najstarija kolonija termita na svetu: Postoji 34.000 godina

Foto-ilustracija: Shutterstock

Naučnici su nedavno otkrili najstariju kontinuirano naseljenu koloniju termita na planeti u sušnom regionu Južne Afrike.

Prošlog meseca, Mišel Frensis, istraživačica životne sredine na Univerzitetu Stelenboš u Južnoj Africi, preselila se u centralni Konektikat i pronašla svoj novi dom u kome se vide znaci oštećenja od termita, piše The New Times reports.

Preporučujemo

Kada je istrebljivač predložio da postavi zamke, dr Fransis je oklevala.

"Pitala sam se da li mogu da nateram termite da jedu drveće oko moje kuće, a ne samu kuću. Imam veliko poštovanje prema termitima", rekla je ona.

Njeno poštovanje prema termitima potiče iz projekta koji je nedavno nadgledala u Namakvalendu, pustinjskom regionu duž zapadne obale Južne Afrike i Namibije. Tamo je oko 27 posto pejzaža prekriveno niskim, peščanim humkama koje je izgradio južni termit za ishranu, Microhodotermes viator.

Unutar humki su ogromni lavirinti tunela koji se protežu do tri metra ispod zemlje. Meštani ih zovu heuveltjies, što znači "mala brda".

Pre tri godine, dr Frensis i njen istraživački tim krenuli su da otkriju zašto su podzemne vode duž reke Bafels u Namakvalendu bile slane.

"Izgleda da je slanost podzemnih voda posebno povezana sa lokacijom ovih malih brda", rekla je ona.

Istraživači su verovali da bi radiokarbonsko datiranje moglo da ukaže kada su minerali uskladišteni u termitskim humkama prodrli u podzemne vode.

Istraživači su bili iznenađeni kada su otkrili da su heuveltjies bili mnogo stariji od bilo koje poznate aktivne strukture termita.

Kao što je detaljno navedeno u radu koji su istraživači objavili ovog proleća u časopisu Science of the Total Environment, jednu od tri gomile odabrane za datiranje neprekidno su okupirale kolonije termita tokom 34.000 godina.

Ovo je više od 30.000 godina starije od prethodnog rekordera, humke u Brazilu koju je izgradila druga vrsta termita.

Termiti su vešti inženjeri zemljišta, sposobni da podignu građevine nalik katedrali od zemlje, pljuvačke i fekalija. Da bi stvorili i održavali svoje domove, oni postaju rudari i zidari.

Radeći zajedno, oni ne grade samo jednostavna gnezda, već postavljaju klimu, centralno grejanje, pa čak i sigurnosne uređaje.

U Namakualandu, aktivnost termita tokom hiljada godina rezultirala je formiranjem tvrdog sloja kalcita (istog minerala od kojeg je napravljen krečnjak), koji štiti kolonije od predatora.

"Kada kopamo po profilu tla sa bilo kog dela humka, vidimo da se termiti pojavljuju skoro trenutno. Vojnici čuvaju tunele, a radnici popravljaju. Za razliku od mrava, koji se masovno pojavljuju, termiti su neverovatno efikasni", rekla je dr Frensis.

Termiti jedu, prerađuju i izlučuju organsku materiju, obogaćujući kvalitet okolnog zemljišta.

"Njihove humke povećavaju dubinu, hranljive materije i vlagu tla, zbog čega često podržavaju više vegetacije od tla koje okružuje humke. Istovremeno, oni povećavaju produktivnost polusušnih predela i verovatno čine ove predele otpornijim na klimatske promene", rekla je Ketrin Klark, pedolog sa Univerziteta Stelenboš koja je sarađivala na novoj studiji.

Robert Pringl, ekolog sa Univerziteta Prinston, rekao je da termiti mogu da pomeraju neverovatne količine zemljišta i promene hidrologiju čitavih ekosistema, generalno čineći ove mreže produktivnijim i otpornijim na sušu.

Nova studija, kako je rekao, podvlači ono što je dr Frensis nazvala značajnom, iako malo shvaćenom, ulogom južnjačkih termita u neutralisanju klimatskih promena smanjenjem količine ugljenika koji se emituje u atmosferu.

Termiti vraćaju grančice i druge biljke u svoje humke. Deo ove biljne materije troše mikrobi i vraćaju se u atmosferu kao ugljen-dioksid. Ali neki ostaju unutar humki kao organski ugljenik, na kraju postajući čvrsto vezani za minerale tla. U nasipima, ovaj ugljenik se može skladištiti hiljadama godina.

U radu iz 2023. dr Frensis i njene kolege procenili su da svaki termitsko brežuljak u Namakvalendu može da skladišti oko 15 tona ugljenika.

Deo ugljenika donetog u humku mikrobi pretvaraju u bele minerale kalcita. Pošto je ugljenik tako zarobljen u mineralnom obliku, on se čuva mnogo duže nego da je ostao u obliku organske materije.

Pored toga, kalcit može da reaguje sa ugljen-dioksidom u atmosferi da bi formirao rastvorene karbonatne jone koji mogu dospeti u podzemnu vodu kroz jazbine termita.

Kao rezultat toga, ugljen-dioksid se ne vraća u atmosferu, već se premešta u podzemne vode kao stalni rezervoar.

"Iako je Namakvalend suvo područje, on ima povremene poplave", rekla je dr Frensis.

Region je bio vlažniji tokom praistorijskih perioda globalnog hlađenja, kada su se formirale humke i mnogi minerali tla koji sadrže ugljenik transportovani dole u ​​vodonosni sloj tog područja.

"To čini podzemnu vodu slanom i nije baš pogodna za upotrebu, ali je dobar ponor ugljenika", rekla je dr Frensis.

Dr Pringl, koji nije bio uključen u studiju, slaže se sa ovom teorijom.

"Termiti nesumnjivo igraju glavnu ulogu u skladištenju ugljenika. Lepo je videti sve veće interesovanje za razumevanje kako tačno to rade", rekao je on.

(Telegraf.rs)