Gušteri koriste mehur za disanje pod vodom i izbegavanje predatora

Foto: Lindsey Swerk/BINGHAMTON UNIVERSITY

Lindzi Sverk sa Njujorškog državnog univerziteta u Bingemtonu proučava anole, poluakvatične guštere u tropskim šumama južne Kostarike. Kad se osete ugroženo, oni zarone pod vodu i dišu pomoću mehura iznad svojih glava, piše EurekAlert.

„Znamo da mogu da ostanu pod vodom veoma dugo. Takođe znamo da kiseonik uzimaju iz vazdušnog mehura“, kaže Sverk. „Nismo znali da li zaista postoji neka funkcionalna uloga tog mehura u disanju. Da li je to samo sporedni efekat svojstava njihove kože ili respiratorni refleks, ili im taj mehur zaista omogućava da ostanu pod vodom duže?“

Preporučujemo

Sverk je zbog toga na kožu guštera nanela supstancu koja sprečava stvaranje mehura. Koža guštera je hidrofobna. To obično omogućava čvrsto prianjanje vazduha uz kožu i formiranje mehura. Međutim, kad kožu prekrijete emolijensom, vazduh ne prianja za površinu kože i mehuri ne mogu da se formiraju.

Utvrđeno je da gušteri kojima nije onemogućeno normalno disanje mogu da ostanu pod vodom 32% duže. To je prvi eksperiment koji pokazuje adaptivni značaj mehura. Mehuri za disanje omogućavaju gušterima da ostanu duže pod vodom, obezbeđujući im sklonište od predatora.

„Anoli su popularna hrana. Jedu ih ptice, jedu ih zmije“, kaže Sverk. „Tako da skakanjem u vodu mogu izbeći mnogo predatora i pod vodom ostaju vrlo mirni. Takođe su prilično dobro kamuflirani i budu pod vodom dok opasnost ne prođe. Znamo da pod vodom mogu ostati barem oko 20 minuta, verovatno i duže“.

Insektima koji koriste mehure za disanje pod vodom treba manje kiseonika i količina kiseonika koja dolazi iz vode u vazduh mehura je dovoljna. Anoli su verovatno previše veliki da bi im bio dovoljan samo kiseonik koji u mehur stiže difuzijom.

Naučnici ne znaju mnogo o upotrebi mehura kod kičmenjaka i ovo istraživanje može otvoriti put ka bioinspirisanim materijalima. Interesantno je i samo sticanje znanja o nekom novom životinjskom ponašanju.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)